Izvor: Blic, 14.Jun.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani hoće čistu okolinu
Sve smo svesniji da smo i sami odgovorni za zaštitu životne sredine. Posle samo tri meseca kampanje „Očistimo Srbiju" sve više građana se zalaže za uklanjanje divljih deponija i reciklažu, ali i kupuje štedljive umesto običnih sijalica, gasi bojler i vodu kad im nisu neophodni, ne samo da bi uštedeli novac, već i radi zaštite životne sredine.
Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju sprovedeno je u okviru druge faze kampanje „Očistimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbiju" u 120 domaćinstava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Razgovori su obavljeni s istim ispitanicima s kojima je anketa rađena i u januaru ove godine, pre početka kampanje. Cilj je bio da se testiraju efekti kampanje i utvrdi stav ispitanika o njoj.
– Posle samo tri meseca građani su u stanju da o ovoj temi govore konkretnije, a imaju i predloge šta bi moglo da se uradi da se poboljša situacija. Prvi put govore na temu uštede električne energije i vode, i to ne radi smanjenja troškova, već ciljano, radi zaštite životne sredine. Prvi put od njih čujemo pojmove kao što su „štedljiva sijalica" i „divlja deponija", korišćenje papirnih umesto plastičnih kesa, „pravilno odlaganje" i „mogućnost recikliranja plastične ambalaže". Svesni su i važnosti edukacije kako bi mogli da se ponašaju ekološki savesno – kaže za „Blic nedelje" Marko Blagojević, izvršni direktor CESID-a.
Uz to, građani su svesniji da i oni sami svojim ponašanjem doprinose zagađenju životne sredine, kao i da mogu da doprinesu njenoj zaštiti, dodaje on.
– Na pitanje: ko misliš da bi trebalo najviše da doprinese zaštiti životne sredine, najviše njih odgovorilo je „vlast", kao i pri prvom ispitivanju, ali sada je veći broj njih dodalo i „prosveta i obrazovni sistem". Znači da su i sami svesni da s edukacijom treba početi što pre – kaže Blagojević.
Među predlozima šta treba promeniti da bi se životna sredina zaštitila, osim oštrije kaznene politike, koju su navodili i u januaru, građani sada predlažu i uklanjanje divljih deponija, čišćenje ulica, parkova, ali daju i potpuno nove odgovore kao što je: zamena plastičnih za papirne kese, reciklaža i edukacija, čime sami priznaju da je kampanja imala efekta, dodaje on.
Istraživanje pokazuje i da je pristup kreiranju kampanje bolji nego u prethodnim kampanjama.
– Dosadašnje kampanje su bile koncentrisane na efekte. Videli smo slike mrtvih riba, deponije, odžake fabrika koje ispuštaju crni dim – ono na šta ljudi nisu mogli da utiču, jer su krivci bili veliki zagađivači. Ova kampanja je, međutim, upućena običnim građanima, zbog čega beležimo vidne promene u njihovoj svesti o zagađenju, zagađivačima i zaštiti životne sredine – kaže Blagojević.
Ne diraj mi auto
Iako su svesni šta i kako treba da urade da bi zaštitili životnu sredinu, istraživanje pokazuje da ispitanici ipak idu dotle dokle to ne ugrožava njihov životni stil. To znači da će izabrati papirne umesto plastičnih kesa, ugasiti svetlo u prostoriji u kojoj im ne treba, ali neće odustati od vožnje automobila da bi prestali da zagađuju vazduh – kaže Marko Blagojević.
Za šta se zalažu
- zamenu običnih za štedljive sijalice
- zamenu plastičnih za papirne kese
- čišćenje ulica, parkova, reka
- uklanjanje divljih deponija
- reciklažu
- oštriju kaznenu politiku
- edukaciju
