Izvor: S media, 14.Jun.2010, 08:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani Srbije „u depresiji"
U Srbiji svaki četvrti čovek pati od depresije- "bolesti 21.veka", a depresivnim stanjima su najčešće izloženi adolescenti."Samo među mladima, čak 90 odsto dece je podložno depresiji"kaže za Radio S psiholog Bojana Nenezić i naglašava da je jedan od uzroka depresije među mladima i veći deo vremena proveden na "Internetu". I svetski stručnjaci upozoravaju da će depresija i njoj slični psihički poremećaji do 2030. zauzeti vrh liste zdravstvenih problema, dok će tek na dugom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i trećem mestu biti kardio-vaskularna i maligna oboljenja.
Stručno nazvano depresijom, nezadovoljstvo ili takozvan poremećaj raspoloženja veoma je rasprostranjen među mlađom populacijom u Srbiji, a podatak da svaki četvrti čovek boluje od depresije nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Loša ekonomska i društvena situacija u zemlji koja u Srbiji vlada još od 90-ih jedan je od najčešćih uzročnika za pojačano prisustvo depresije među našim sugrađanima, ali sa druge strane uzrok depresivnog stanja može biti i veoma lagodan život, višak slobodnog vremena i „Internet“ komunikacije koje zamenjuju lični kontakt među mladima.
U prvoj polovini 2009. godine na recept je izdato oko pet miliona kutija lekova za smirenje tačnije „bensedina” i „bromazepama, saznajemo u R Z Z O-u, što je za devet odsto više u poređenju sa istim periodom iz 2008.godine.Posebno zabrinjava što trend veće potrošnje lekova za smirenje nastavlja. Tablete, alkohol, kocka, ali i pojačano nasilje, na žalost, neki su od načina kako se naš sugrađanin bori sa bolešću 21. veka- depresijom.
PSIHOLOG: BRZ ŽIVOT-BEZ SADRŽAJA
Stručnjaci napominju da pored loše ekonomske situacije i veoma lagodni uslovi života jesu pogodno tle za samodestruktivno i depresivno ponašanje. Simptomi depresije obično su gubitak apetita, bezvoljnost, poremećaj sna i povlačenje iz društvenog života. Psiholog u Savetovalištu za mlade u Domu Zdravlja dr. Simo Milošević Bojana Nenezić za Radio S objašnjava:
- Višak slobodnog vremena itekako može da utiče na razvijanje depresivnih razmišljanja, osećanja, pa onda i takvih stanja. Želim da naglasim da postoji razlika između toga da li je depresija reakcija na neku situaciju, pa i na egzistencijalnu ili je to nešto što postoji u strukturi ličnosti. U nekim životnim dobima, kao što je adolescencija, normalno je da dođe do depresivnih reakcija, zato što je u tom periodu ljudksog života razvoj najburniji. Ako pak ne postoji adekvatna reakcija prihvatanja i prevazilaženja takvih reakcija, one mogu postati ugrožavajuće i za osobu i za okolinu ličnosti. Moram da naglasim da mladi danas vode suviše brz život, bez sadržaja.
Kako Nenezić kaže, sa depresijom među mladima susreće se redovno u praksi. Prisutan je i veliki broj dece koja imaju sve, a ustvari nemaju ništa, kaže psiholog.
-Mnogi mladi imaju jak naboj, a previše slobodnog vremena koji je prosto posledica razvoja. Čak 90 odsto dece je podložno depresiji, u većoj ili manjoj meri. Naglašavam da postoji razlika između depresivne reakcije i takvog stanja ili bolesti.
ŽENE PODLOŽNIJE DEPRESIJI
Psiholog Nenezić nam objašnjava da su žene podložnije depresiji od muškaraca, a sve zbog doživljaja realnosti koji se razlikuje kod muškaraca i žena.
- Žene mnogo više stavljaju naglasak na emocije i kada su emotivno nezadovoljne lako skliznu u depresivne reakcije i bolesti. Ipak, one su spremnije da priznaju stanje u kom se nalaze.
CEO SVET PATI OD DEPRESIJE
Ni u ostatku sveta situacija nije ništa bolja, jer po poslednjim istraživanjima između 150 do 200 miliona ljudi u svetu pati od različitih formi depresije, procenjuje član Izvršnog odbora Svetske zdravstvene organizacije, profesor iz Švajcarske Norman Sartorijus. Svetski stručnjaci, naime, upozoravaju da će depresija i njoj slični psihički poremećaji do 2030. zauzeti vrh liste zdravstvenih problema koji pogadjaju svetsko stanovništvo, dok će tek na dugom i trećem mestu biti kardio-vaskularna i maligna oboljenja.
Jelena Kostadinović
