Izvor: S media, 19.Jun.2011, 23:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani Srbije pasivni i neodlučni
Građani Srbije se nedovoljno samoorganizuju i retko odlučuju. To je zaključak razmene iskustava Građanske inicijative iz Srbije i Centra za informisanje, saradnju i razvoj nevladinih organizacija iz Slovenije.
Jedan od razloga pasivnosti građana Žarko Korać vidi u odsustvu nevladinih organizacija specijalizovanih za rešavanje svakodnevnih problema lokalnih zajednica.
Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ,kaže da se u Srbiji stiče utisak da dijalog zainteresovanih grupa građana i institucija, postaje monolog i da je neophodno uspostaviti bolju saradnju među njima.
Građani više veruju komšiji nego policiji i vojsci
Ko pripada srpskoj srednjoj klasi?
Zabava u vezi
„Dobijamo informacije da će odziv građana na izbore biti manji nego ikad i da se sprovodi jako malo onog što građani pokrenu, a oni imaju pravo da utiču na teme kojima će se Vlada Srbije baviti. Pogrešan je stav da ljudi iz civilnog sektora ne treba da razgovaraju sa političarima.”
Ipak u Subotici građani sami pokušavaju da reše pitanje nedostatka socijalne ustanove za decu koja izađu iz hraniteljskih porodica, a nameravaju da osnuju fond za darovitu romsku decu.
U Šapcu se zalažu da osobe sa invaliditetom dobiju svoje predstavnike u donošenju odluka na gradskom nivou, a pokrenuli su inicijativu kako bi osnovali međuopštinski nacionalni savet Roma.
U Nišu pokušavaju da isprave odluku kojom je Romima oduzet prostor u kome je bila njihova ustanova kulture, i da reše nedostatak javne garaže i bioskopa. U Kragujevcu su se građani angažovali na podsticanju studentskog preduzetništva i izgradnji stanova za zbrinjavanje invalida.
Ima još dobrih primera inicijative građana. Mnoge njihove sugestije su uvažene u donošenju Zakona o udruženjima i Zakona o socijalnoj zaštiti. I Ministarstvo omladine i sporta često sarađuje sa omladinskim organizacijama i uključuje ih u sistem donošenja odluka.
Nažalost, ovakvih primera je malo.
Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije Pragma,smatra da je to zbog toga što smo prezasićeni organizacijama kao što su Narodni front ili S S R N iz vremena socijalizma, koji su trebali da akumuliraju narodnu inicijativu i energiju a postali su političke organizacije. „Samoorganizovanje je iživljeno kroz samoupravljanjei lokalnu samoupravu. Civilni sektor bi mogao da pomogne u samoorganizovanju građana, ali neke nevladine organizacije su paravan političkih stranaka. Zato imamo usamljene primere narodne inicijative. Decentralizacija je dobra tema, ali je gura jedna stranka i narod se ohladio od te teme. Na lokalnom nivou ima samoorganizovanja građana ali uglavnom u kriznim situacijama.”
Kod nas nedostaje procedura u Vladi i parlamentu, pa iako je omogućeno podnošenje inicijativa, one završavaju u skupštinskim fiokama. Možda će „Priručnik za uključivanje građana i civilnog društva u procese odlučivanja” koji je upravo odštampan sprečiti da predlozi lokalnih zajednica ostanu u nečijim fijokama.
Žarko Korać, predsednik SDU i narodni poslanik, vidi veliku ulogu medija kako bi građani bili informisani, ali i javnog mnjenja koje može da vrši pritisak.
„Kod nas kada se završe izbori građane niko ništa više ne pita. Mi nemamo demokratsku javnost“.
Korać razlog za odsustvo građanskih inicijativa nalazi u činjenici da se „Civilni sektor uglavnom bavi ljudskim pravima. To jeste jako važno, ali nije dobro što imamo malo specijalizovanih nevladinih organizacija za rešavanje svakodnevnih problema lokalnih zajednica. Nismo se ni navikli na samoorganizovanje. Malo je primera kao „Peti parkić.”
(Politika)
