Izvor: S media, 10.Jun.2010, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradjani Srbije ne veruje u bolju budućnost
Veliki broj gradjana Srbije je razočaran trenutnim društveno-političkim stanjem u Srbiji, ne veruje u bolje sutra i u njima postoji otpor prema takvoj situaciji, ali je on smanjen, neki su od rezultata serije istraživanja u sklopu projekta "Promene vrednosnih sistema u Srbiji posle 2000. godine".
Istraživanje je sprovela profesorka beogradskog Filozofskog fakulteta Zagorka Golubović sa grupom filozofa, antropologa, sociologa, istoričara, etnologa, književnika i publicista.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
"U prvom projektnom ciklusu istraživanja, koje je radjeno 2001. godine, kod gradjana je zabeležena neka vrsta entuzijazma, ali nažalost taj entuzijazam probudjen 5. oktobra te godine u godinama koje su potom došle počeo je da opada", izjavila je u Kragujevcu jedan od učesnika istraživanja, asistent na odeljenju sociologije beogradskog filozofskog fakulteta Isidora Jarić.
Prema njenim rečima, "taj trend opadanja entuzijazma beleži se iz godine u godinu", tako da veliki broj gradjana danas sumnja da se promene uopšte dešavaju i oseća strah od neposredne budućnosti.
"Zanimljivo je da dolazi do jačanja sfere privatnog, odnosno do neke vrste povlačenja gradjana u sferu privatnog, jer su veoma razočarani u politiku i sumnjaju da kroz postojeće institucionalne i političke mehanizme i institucije uopšte mogu ostvariti neko, bilo koje, pravo", navodi Jarićeva.
Prema njenim rečima, mladi osećaju socijalnu bespomoćnost i osujećenost na svakom koraku, jer iako nisu još završili fakultete znaju da ne mogu naći posao.
Oni neku vrstu mira od te uznemirenosti koja dolazi spolja traže kroz druženje sa prijateljima, igraju video igrice sa virtuelnim prijateljim, slušaju odredjenu vrstu muziku, objasnila je ona.
Jarićeva je navela "da su sva istraživanja radjena metodom dubinskog istraživanja i intervjua istraživača sa ispitanicima koji je trajao i više sati i da se u mnogome razlikuje od javno-mnjenskog istraživanja, jer istraživačima omogućava da naprave dugoročne projekcije.
Kada je reč o kulturi i preobražuju Srbije i knjizi sa istoimenim nazivom koja je danas promovisana, kragujevački sociolog Lela Vujošević je rekla da se odogovori Kragujevčana poklopaju sa odgovorima stanovnika drugih gradova Srbije.
"To istraživanje dominantno pokazuju da je kultura marginalizovana da se svodi na trivijalne prakse, na industriju zabave i na populističko ponašanje", rekla je Vujoševićeva i dodala da je mišljenje o kulturi i preobražaju Srbije traženo i od aktuelnih političara, kako onih koji participiraju u vlasti tako i onih iz opozicije.
Interesantno je, dodala je ona, da se njihovo mišljenje poklapa sa mišljenjem gradjana i oni smatraju da gradska vlast nedovoljno ulaže u kulturu i da je smatra drugorazrednom i da je kultura na nivou donošenja gradskih odluka marginalizovana kao i na niovu ponašanja gradjana".
Knjiga "Kultura i preobražaj Srbije" je četvrti istraživački projekat koji je radjen u okviru programa Zadruge za intelektualne usluge "Res publica".
