Izvor: S media, 04.Jul.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani Srbije najviše izgubili raspadom SFRJ
Sa prosečnom platom od 345 evra zaposleni u Srbiji nalaze se ispod svih bivših sunarodnika iz SFRJ, osim Makedonaca. Stopa nezaposlenosti u Srbiji jako je visoka jer iznosi čak 22,2 odsto, lošiji smo od Hrvatske, Slovenije i Crne Gore.Kako se Živi u bivŠim jugoslovenskim republikama 20 godina posle raspada zajedniČke države?
Srbija je najviše izgubila na kvalitetu života građana u prethodnih 20 godina od raspada SFRJ u odnosu na ostale bivše jugoslovenske >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << republike, pokazuje istraživanje koje je P r e s s sproveo u saradnji sa nekoliko vodećih medija u regionu.
Građani Srbije sa prosečnom platom od 345 evra nalaze se ispod svih bivših sunarodnika iz SFRJ, osim Makedonaca, koji su od nas lošiji za 12 evra. Apsolutni šampion je Slovenija, koja je u kategoriji prosečnih mesečnih primanja ispred nas za čak 630 evra!
Kupovna (ne)moć
Istrživanje pokazuje da po platama prednjači Slovenija sa 975 evra. Na drugom mestu je Hrvatska sa 742 evra, na trećem Crna Gora sa prosečnom platom od 479 evra, sledi Bosna i Hercegovina sa 406 evra, zatim Srbija sa 345 evra, dok je na začelju Makedonija, u kojoj građani mesečno zarade ravno 333 evra.
Loš pokazatelj je i to što je za prosečnu potrošačku korpu od 557 evra u Srbiji neophodna čak 1,5 plata. U Hrvatskoj potrošačka korpa iznosi 908 evra, u Crnoj Gori 770, a u Makedoniji 200 evra. Slovenačka statistika ne barata istom potrošačkom korpom kao i mi, a u BiH se ona više ne izračunava.
Građani Srbije pasivni i neodlučni
Ko pripada srpskoj srednjoj klasi?
Građani više veruju komšiji nego policiji i vojsci
Kada se uporede ekonomski podaci zemalja bivše SFRJ, uočava se i da je stopa nezaposlenosti u Srbiji jako visoka jer iznosi čak 22,2 odsto, pa smo po broju nezaposlenih gori od Hrvatske, Slovenije i Crne Gore. Veću muku od nas muči BiH sa 27,2 odsto građana koji ne rade i Makedonija sa 31,2 odsto nezaposlenih.
Od svih bivših republika benzin je najskuplji u Srbiji, ali je i izlazak u restoran stavka za koju se izdvaja isto novca kao kod komšija. Ručak u restoranu srednjeg kvaliteta u Beogradu košta oko 10 evra, slično kao u Makedoniji, dok je u Zagrebu i Ljubljani taj račun manji za oko šest evra. U BiH možete da ručate za 10 do 12 evra po sobi, a u Crnoj Gori za 12.
Iznajmljivanje stana od 50 kvadrata u širem centru Beograda košta oko 250 evra, identično kao i u Sarajevu i Skoplju. Najviše novca na iznajmljivanje daju Slovenci, čak 500 evra, zatim stanovnici Crne Gore - 350, pa Hrvatske, u kojoj najam košta 300 evra. Interesantno je da posle Slovenije, u kojoj se na vrtić izdvaja čak 250 evra mesečno, sledi Srbija, gde državna obdaništa koštaju 85 evra, što je skuplje nego u ostalim republikama.
Ekonomisti: Sve je jasno
Ekonomista Bečkog instituta Vladimir Gligorov smatra da ovo istraživanje jasno ocrtava da Srbija značajno zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom, a da je manje-više izjednačena sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, zemljama od kojih je ekonomski u prošlosti mnogo bolje stajala.
- U poslednjih 20 godina Srbija je prošla daleko najgore u odnosu na sve ostale republike bivše Jugoslavije. To se sada vidi i po stanju na tržištu rada, broj nezaposlenih izuzetno je veliki. Srbija za svoju situaciju može da okrivi pogrešnu ekonomsku politiku. Pre svega politiku kursa, rđavu fiskalnu politiku, ali i oslanjanje na strane kredite, posebno u periodu vlade Vojislava Koštunice. Tu je u stvari i nagomilan taj veliki spoljni dug koji imamo. Ali, ako hoćemo istini da pogledamo u oči, moramo da kažemo da se glavna destrukcija svega u Srbiji desila '90-ih godina sa propadanjem industrije. Tako da plaćamo danak tim godinama - tvrdi Gligorov.
Ekonomista Miroljub Labus kaže da je posle raspada zemlje Srbija izgubila tržište i dugi niz godina nije investirala u razvoj.
- Imali smo višak zaposlenih, koje umesto da smo uposlili kroz razvoj industrije, mi smo otpuštali. Delimično smo razvijali i ulagali u nekretnine, trgovinu, bankarski sistem i usluge. Sve ono što nije proizvodnja. I sada imamo problem jer nemamo robu za izvoz. To je naša sumorna situacija. Rešenje su ozbiljne reforme državne administracije i regulative, finansiranje privrednog razvoja i kontrola cena. Tako bismo mogli da se takmičimo sa drugima - ističe Labus.
(P r e s s)
