Izvor: Blic, 06.Dec.2011, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradi se prva javna banka matičnih ćelija u Srbiji
Početak radova na izgradnji prve javne banke matičnih ćelija u Srbiji može se očekivati uskoro, jer će za sedam dana Institut za majku i dete, u čijem dvorištu će se praviti nova zgrada, dobiti građevinsku dozvolu, saznaje “Blic”. Ukoliko budu obezbeđena finansijska sredstva i sve bude išlo prema planu, naša zemlja će konačno krajem 2012. godine dobiti javnu i porodičnu banku matičnih ćelija.
Na taj način, svi kojima je potrebno ovakvo lečenje, moći će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da dobiju odgovarajući uzorak, ukoliko on postoji u bilo kojoj svetskoj javnoj banci matičnih ćelija.
Koordinator ovog projekta i načelnica Službe za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete dr Dragana Vujić kaže za "Blic” da je uz pomoć gradske vlasti za kratko vreme dobijena i lokacijska dozvola, a da se u međuvremenu prikupljaju i ostala dokumenta.
Lečenje 75 bolesti
Oko 75 raznih bolesti tretira se adultnim matičnim ćelijama izdvojenim iz krvi pupčane vrpce
To su bolesti krvi (leukemije), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboličke bolesti
Krv se čuva u tečnom azotu na minus 196 stepeni Celzijusa
- Uputili smo dopis i Ministarstvu zdravlja i obavestili ih o svim aktivnostima ove godine. Zamolili smo ih i da se sada uključe, jer treba raspisati tender i izabrati izvođače radova. Potpuno nova zgrada biće napravljena u dvorištu Instituta za majku i dete, jer bi nas mnogo više koštala adaptacija starog prostora - objašnjava dr Vujić.
Realizacija projekta izgradnje prve javne banke matičnih ćelija u Srbiji započeta je još 2008. godine. Vrednost celokupnog projekta banke (arhitektonski, građevinski i tehnološki deo) je oko 1,3 miliona evra.
Kako je planirano, novi objekat moraće da zadovolji sve propisane svetske standarde za banke matičnih ćelija. Površina zgrade biće oko 600 kvadratnih metara i u njoj će moći da se sačuva oko 10.000 uzoraka.
Za razliku od privatnih banaka matičnih ćelija, ostavljanje uzorka u javnoj banci je besplatno. Takođe, davalac nema kontrolu nad uzorkom, i on može biti iskorišćen za bilo koga kome je potreban. Roditelji doniraju krv pupčanika novorođenčeta i nikada ne pitaju ko je dobio te ćelije. Postoje i porodične banke matičnih ćelija, koje se uvek osnivaju uz javne, i u njima se ostavljaju uzorci za potrebe obolelog člana porodice.
Dr Vujić objašnjava da je iskorišćenost ostavljenog uzorka viša u javnim porodičnim bankama matičnih ćelija, nego u privatnim.
- Verovatnoća da uzorak ostavljen u privatnoj banci bude iskorišćen je manja od 0,004 odsto. Zbog činjenice da su ćelije iz krvi pupčanika manje zrele, pa samim tim i manje imunogene, ne mora da postoji potpuna podudarnost između primaoca i ćelija koje će dobiti. Šta više, kada neko ima akutnu leukemiju i treba da mu se uradi transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika, poželjno je da nema potpune podudarnosti - dr Vujić.
Dok ne bude gotova prva javna banka matičnih ćelija, roditelji mogu ćelije da ostavljaju u privatnim bankama kojih trenutno u Srbiji ima pet, a cena je oko 1.700 evra za 20 godina čuvanja.
Obavljeno više od 25.000 transplantacija
Prva uspešna transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika je urađena 1988. u Parizu, kod deteta obolelog od Fankonijeve anemije. Davalac mu je bila novorođena sestra. Od tada je u svetu obavljeno više od 25.000 transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika kao terapija za mnoge bolesti. Najviše uzoraka matičnih celija se uzima i čuva u SAD.
