Izvor: Politika, 17.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradačke sestre oslikavaju crkve u Trebinju i Dalmaciji
Duhovnik manastira jeromonah Vitalije osmislio kompjutersku pravoslavnu čitanku za đake prvake
Manastir Gradac – Izuzetan sklad i lepotu Bogorodičine crkve, ali i predela prostranog podgolijskog sela Gradac kod Raške sigurno su zapazili i predstavnici poznate engleske turističke kompanije „Ratestogo” kada su nedavno, na svom sajtu, manastir Gradac svrstali među deset najlepših u svetu.
Na Veliki četvrtak sestre sa igumanijom Efimijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i duhovnikom jeromonahom Vitalijem ispred konaka boje jaja koje će na Vaskrs darivati gostima. U ove prolećne dane svako ko navrati u ovu svetinju, koja je skladan spoj zapadne i istočne srednjovekovne arhitekture, može da vidi i unikatne ručne radove koje su izradile monahinje.
– Sve što radimo ima isti cilj: iznositi iz riznice novo i staro, iskazati drevnu istinu jezikom današnjice, dati joj pečat, lični i iskren – priča sestra Ana, inače profesor književnosti.
Pored odanosti pravoslavnoj veri i monaškim zavetima, ova trinaestočlana porodica baštini i kulturnu i prosvetiteljsku ulogu ktitorke Jelene Anžujske, supruge kralja Uroša I, potonje Svete monahinje Jelisavete,koja je iz rodne Francuske u Srbiju donela i bogato obrazovanje i kulturnu tradiciju Zapada. Sestrinstvo smatra da ovaj manastir nije samo zadužbina, već i svojevrsni duhovni odraz ove izuzetne ličnosti u našoj istoriji. Zato se u manastiru Gradac svake godine organizuje i manifestacija pod nazivom „Dani kraljice Jelene”, koja je ove godine zakazana za 10. maj.
Monahinje su u Gradac došle iz raznih krajeva Srbije i Crne Gore. Najveći broj ih je iz Beograda i spadaju među najobrazovanija sestrinstva u srpskim manastirima. Igumanija Efimija je slikar sa magistarskom diplomom, otac Vitalije je diplomirani inženjer elektrotehnike, sestra Jelena je, takođe, magistar slikarstva. Sestra Ekatarina, ima diplome čak dve akademije – likovnih i primenjenih umetnosti. Sestra Tavita je završila Fakultet organizacionih nauka, a sestra Nina Učiteljski. Marija, takođe, poseduje diplomu Akademije primenjenih umetnosti, odseka za tekstil, a Teodora je profesor francuskog jezika, najstarija među njima i, kako mlađe kažu, „prava enciklopedija”.
Sve one tvrde da, primenjujući i znanje stečeno u školama, čuvaju duh kraljice Jelene.
„Mislim čak da je duh kraljice Jelene snažno prisutan i da mi, uistinu, sledimo ono što je ona želela. Namera nam je da u dogledno vreme, pri manastiru, osnujemo gimnaziju sa internatom gde bi devojke stanovale i, pored klasičnih predmeta, učile istoriju crkve, pojanje, staroslovenski jezik. Naravno, kasnije bi po želji nastavile obrazovanje na raznim fakultetima – kaže za „Politiku” igumanija Efimija.
U obrazovanju je sada najviše angažovana monahinja Nina koja predaje veronauku u tri osnovne škole u okolnim selima. Druge sestre se bave vezom,tkanjem, prevođenjem.U ikonopisačkoj radionici izrađuju ikone za razne naručioce iz svih krajeva sveta.Ženski „tim freskopisaca”, sestre Ekatarina, Jelena i i njihova saradnica Tanja, predvođene igumanijom Efimijom, oslikavaju neke od crkava u Trebinju i Dalmaciji. Iako vole to što rade, kažu da to fizički nije lak posao. Freskopišu na ogromnim površinama visoko pod svodovima crkava i manastira.
Otac Vitalije se bavi i izradom kompjuterskih programa koji pomažu deci da savladaju nastavu veronauke. Tako je osmišljena i pravoslavna čitanka za prvi razred osnovne škole. Ova knjiga u neobičnom, modernom dizajnu, ali u skladu sa zvaničnim programom, jezikom priče i pesama, nastoji da približi najmlađima pravoslavni katihizis.
– Kako bi se efekti ovakvog rada što više proširili, manastir Gradac je pokrenuo diskusionu grupu „Veronauka” na internet-adresi
http://groups.google.com/group/veronauka sa namerom da se sva iskustva i dostignuća u ovoj oblasti podele sa veroučiteljima i svim zainteresovanima – objašnjava jeromonah Vitalije.
-----------------------------------------------------------
Mošti svete Jelisavete još nisu otkrivene
Kraljica Jelena Anžujska, kao monahinja Jelisaveta, 1314. godine sahranjena je u grobnici Gradačke crkve. Za vreme turske vladavine njene mošti su premeštene i sakrivene da bi bile sačuvane, i još nisu otkrivene. U porti manastira se obavljaju arheološkaistraživanja koja bi mogla da donesu nove, zanimljive podatke. Manastir je 300 godina bio potpuno napušten, a delimično je obnovljen u drugoj polovini 20. veka.Devedesetih godina je oživeo u bogoslužbenom i monaškom pogledu. Ali, obnova manastiranije dovršena. U Bogorodičinoj crkvi freske iz 13. veka, rađene rukom najboljih vizantijskih freskopisaca tog doba, još uvek propadaju zato što crkva nije zaštićena od vlage. Takođe, nisu rekonstruisane sve manastirske zgrade koje su bilenjegov sastavni deo u 13. veku. Najpotrebnije je, kažu u manastiru, obnoviti trpezariju, jer se sada kao zimska kapela koristi jedna omanja prostorija u konaku.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 18/04/2009]
.jpg)
