Izvor: Politika, 21.Maj.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad zebnje i predizbornih obećanja
U Kosovskoj Mitrovici je izgrađeno oko hiljadu kuća i stanova, prodavnice su pune robe, mladi sede u kafićima, naizgled živi se najnormalnijim životom dok grad nadleću helikopteri Kfora
Kosovska Mitrovica – O čemu da ti pričam? Zdravlje donekle i služi. Evo, rešio sam da izgradim još jednu kuću, pored ove koja je tu više od 100 godina. Sve bi bilo u redu, imali bismo i para, onoliko koliko je dovoljno jednom običnom domaćinu, ali strah i neizvesnost su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gori od svega. Nemamo slobodu koju smo imali do pred rat, a i sama vidiš kako ovi gore nadleću. Danonoćno zavijaju sirene. Što policijske, što ambulantnih kola. Sve nas to pogađa – priča starosedelac, Mitrovčanin, duboko zašao u sedmu deceniju, i gleda u nebo helikopter Kfora. Odmahuje rukom, veli, neće u novine, a i zašto bi, kaže, kada je ovde u Mitrovici, tu u Bošnjačkoj mahali, najmanje oko 1.000 novinara i „onih što slikaju” za ovih 10 godina dolazilo, prolazilo. I? Šta se promenilo?
– Fali nam, dete, sloboda. Pune su prodavnice. Svega ima. Vidite i sami, svuda se gradi, svi nešto rade, što bi se reklo, ko pred rat – kazuje Mitrovčanin koji je pregurao i onaj rat pod Nemcima, ali mu je ovaj bio „mnogo teži i opasniji”.
Tu, u Bošnjačkoj mahali, mirno je. Reklo bi se, živi se najnormalnijim životom. Mnogi grade, zasadili bašte, neko prvi spanać, procvetale prve ruže i turski karanfil. A u vazduhu strepnja i strah. Samo na nekoliko koraka odatle, u centru grada, žamor i gužva. Pre neki dan asfaltirane su dve ulice – Kralja Petra Prvog i Lole Ribara. Ljudi kažu da je to zbog izbora koji se održavaju za koji dan, 30. maja. Oni koji su dali novac vele da to nije zarad političkih poena.
Grad je oblepljen predizbornim plakatima. Sve je u znaku izbora. Na bilbordima uglavnom Tomislav Nikolić i Velja Ilić.
– Kampanje su žestoke. Prijavilo se, koliko čujem, devet političkih partija i tri grupe građana. Uključiš televizor, na ekranu ovi što se smeše sa predizbornih plakata. Sa lokalnih radija, opet oni. Evo, doveli lekare, pa ljudima besplatno dele naočare. Idu i od kuće do kuće, mere pritisak. Štabovi pojedinih partija već 10 dana ugnezdili se u jednom hotelu. Nude zaposlenje, stanove, izgradnju vodovoda, a mi znamo da od toga neće biti ništa. Ne mogu da kažem da nam baš nešto fali, ali ovde nama u Mitrovici treba sloboda – govori J. M., raseljeno lice iz Vučitrna. Ostavio je 10 hektara imanja, ostavio tri kuće, mlin u kojem se mlelo žito i za Srbe i Albance, i ponovo se skućio ovde u podeljenom gradu.
Čujemo da nijedan političar nije otišao u selo Svinjare, nadomak Kosovske Mitrovice, da obiđe jedinu povratničku porodicu – Vojislava Jovića koji sa ženom sam živi u albanskom okruženju. Ali, ko god dođe u Mitrovicu svrati na bozu i kolače u poslastičarnicu „Pelivan”. Tu se okupljaju svi koji nešto znače u Kosovskoj Mitrovici. Za 10 godina ovde je prošlo mnogo stranih političara, šefova civilne i vojne misije na Kosovu. Poslastičarnica iz 1932. godine u severnom delu od 1984. nudi najbolju bozu. „To je brend Kosova, bez deklaracije prolazi sve carine i plasira se u Briselu”, kažu nam.
– Jednom mesečno dolazi onaj Bajka, kralj Cigana, uzima oko 100 litara boze i odnosi svojima u Brisel. Kaže, na carini već znaju da je ovo kosovski brend – priča Džingis Mehmedi koji sa bratom i ocem Uzairom decenijama gosti sve bez obzira na nacionalnu pripadnost. Bajka je poznat po tome što je pred rat helikopterom doveo snajku iz Podujeva, a svadba je u južnom delu, u Ciganskoj mahali, trajala sedam dana. Nije žalio ovaj „ciganski kralj” da za ženidbu sina plati 50.000 nemačkih maraka.
Na taksi stanici Zoran Jevtić, radi od sedam do 15 časova, vozi od Mitrovice do Zvečana, tek toliko da zaradi bar 10 evra dnevno
– Ne radim noću, jer je nesigurno. Taksirao je i moj sin, ali pre dve godine su mu auto slupali, a ja od tada pokušavam da nadoknadim štetu, obraćajući se svima i svakome. Evo, od 2008. jurim se sa osiguravajućim kućama, a i isterujem pravdu sa Garantnim fondom Srbije, koji je dužan da mi štetu nadoknadi – kazuje Jevtić. U Mitrovici se gradi na sve strane. Za 10 godina niklo je oko hiljadu kuća i stanova. Kvadratni metar novoizgrađenog stana košta 500 evra, u užem centru, a ar placa ide i do 15.000 evra. Priča jedan privatnik da povremeno iznajmljuje i albanske radnike, jer su oni jevtiniji.
Hajrudin Pirović vlasnik je prve privatne auto-garaže u gradu. Sagradio ju je na placu na kojem su njegovi preci bili pre 200 godina.
– Mesečno iznajmljivanje garaže košta 30 evra, dan se naplaćuje po pet evra, a za sat vremena parkiranja potrebno je 50 dinara. Dvadeset pet auta može ovde da stane, ali neophodno je još najmanje pet ovakvih garaža jer su u Mitrovici kola parkirana i na putu i na trotoaru – govori Pirović. Na insistiranje, kaže da je najskuplji auto koji je parkiran tu u garaži u strogom centru Mitrovice džip „tuareg” koji se ceni na 25.000 evra. Ovde se vozi i jedan od 50 specijalnih „audija”, koliko ih je proizvedeno u celom svetu. Parkiran je u strogom centru, a oko njega obleću i stariji.
Već godinama ovde nema bioskopa. Nema ni sportske hale. Mladi sede po kafićima i lokalima kojih ima na svakom koraku. U samom centru, na trgu Šumadija, puni izlozi i prodavnice. U kioscima, kojih ima oko 300, bar tako kažu oni koji o tome vode računa, puno robe. Prodaje se roba iz Pančeva, Novog Pazara, Turske...
----------------------------------------------
Suze na utakmici
Pre neki dan iz Beograda su došli mali maturanti koje su vršnjaci u Beogradu primili u sklopu akcije „Mala matura – veliko srce”. Osmaci, koji su se osećali „kao kod kuće”, okusili su „miris slobode”, obišli Zoološki vrt, Knez Mihailovu, Kalemegdan, muzeje. Najjači utisak im je bio utakmica na Partizanovom stadionu. Partizan je pobedio Mladog radnika sa 6:0. Jedan od osmaka priča da su svi na stadionu plakali, a najviše deca s Kosova, kada se zaorila pesma „Kosovo”.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 22.05.2010.]
