Izvor: Politika, 27.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Grad budućnosti” bez novih fabrika
Kragujevac, grad sa gotovo 24.000 nezaposlenih, što je trećina radno sposobnog stanovništva, dobio samo jednu grinfild investiciju u poslednjih nekoliko godina, ali zato trgovačko-zabavni centri niču na „svakom ćošku”
Kragujevac – Hvatajući se u koštac sa najvećim problemima grada, a to su ruinirana privreda i nezaposlenost, lokalna uprava je svim investitorima ponudila olakšice prilikom zakupa zemljišta, po principu „što više radnih mesta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to niža cena ara". Ova akcija, međutim, nije dala bogzna kakav rezultat, izuzimajući dolazak velikih trgovačko-zabavnih centara, koji niču „na svakom ćošku".
Naime, za poslednjih nekoliko godina, Kragujevac je dobio svega jednu grinfild investiciju iz inostranstva. Uslovno rečeno stranu, s obzirom na to da je reč o mešovitom kapitalu domaćeg i slovenačkog preduzeća, koje je u industrijskoj zoni „Servis 2” izgradilo pogon TPV „Šumadija", u kome je, bar za sada, otvoreno svega stotinak novih radnih mesta. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i danas, kao i pre četiri godine, gotovo je 24.000 osoba. A, to je, otprilike, trećina radno sposobnog stanovništva. Ipak, Kragujevac nije isti onaj grad od pre tri-četiri godine, što često voli da istakne i gradonačelnik Veroljub Stevanović.
Ranije pristiglom „Metrou" ovih dana se pridružio i „Merkator", odnosno „Roda centar", izraelska „Plaza" u Staroj radničkoj koloniji uveliko gradi prvi veliki trgovačko-zabavni kompleks u Srbiji, a uskoro će, kako se najavljuje, i „Super nova" početi izgradnju svog centra. To, kao i najavljene investicije porodice tenisera Novaka Đokovića i reditelja Emira Kusturice, koji u napuštenim „Zastavinim" halama namerava da gradi bioskope, ubrizgalo je „adrenalinsku injekciju" tržištu nekretnina.
Ar gradskog građevinskog zemljišta, danas, zavisno od lokacije, košta između 40.000 i 80.000 evra, što je nekoliko puta više nego pre par godina. Porasle su i cene stanova u novogradnji, gde nema kvadrata jevtinijeg od 1.250 evra.
Zahvaljujući naplati taksa za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, u gradskoj kasi je, posle najnovijeg rebalansa, rekordnih 6,8 milijardi dinara.
Međutim, ni ovako visok budžet, najviši u istoriji grada, izgleda, nije dovoljan da lokalna uprava sama realizuje izgradnju puta ka Batočini, koji Kragujevac treba da poveže sa Koridorom 10. Sredstva iz NIP-a sporo pristižu, pa se „kaska" i sa izgradnjom obilaznica, ali i sa rekonstrukcijom pruge do čvorne stanice u Lapovu. A, sve su to preduslovi za dolazak Fijata.
Nedostatak bazične infrastrukture, u koju se decenijama nije ulagalo, jedan je od osnovnih razloga što su mnoge investicije ostale samo „u najavi".
Očigledan primer je industrijska zona „Servis 2”. Ta ledina na ulazu u Kragujevac iz pravca Batočine, izuzimajući pomenuti TPV „Šumadija", depresivno je prazna, iako su mnogi investitori još pre neku godinu zakupili parcele. Otežavajuća okolnost po razvoj grada je i činjenica da među investitorima nema firmi iz proizvodnog, industrijskog sektora. „Total auto", „Tuš" i „Validus" su preduzeća iz sfere trgovine i uslužnih delatnosti. Jedino je „Forma ideale" planirala izgradnju jednog mešovitog objekta, proizvodno-salonskog tipa.
Istovetna situacija je i u stanogradnji. U Kragujevcu se mnogo zida, ali reč je o malim investitorima čiji objekti više liče na velike kuće, nego na prave stambene zgrade. Veliki „igrači", poput „Nelta", AIK banke i „Forma ideale", koji su zakupili nekoliko atraktivnih lokacija za gradnju objekata od više desetina hiljada kvadratnih metara, još uvek nisu ni ogradili svoje parcele.
U nedostatku novih fabrika, od kojih zavisi ekonomski razvoj grada i rešavanje problema nezaposlenosti, lokalnoj administraciji nije ostalo ništa drugo do da svoje uspehe, bar za sada, meri kilometrima asfaltiranih saobraćajnica i kvadratima behatona kojima popločava trotoare. U te i druge poslove iz domena tekućeg održavanja ove godine je iz „gradske kase" uloženo 2,7 milijardi dinara.
No, i ovo je bilo sasvim dovoljno da Kragujevac bude proglašen za „grad budućnosti" (nagrada Agrobanke, Centra za mala i srednja preduzeća i Kluba privrednih novinara Srbije), kao i da od ministra Dinkića i ambasadora SAD Kamerona Mantera dobije sertifikat za „status opštine u koju je najpovoljnije ulagati”.
Brane Kartalović
[objavljeno: 28/11/2008]
