Izvor: Danas, 13.Mar.2015, 22:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govor mržnje se preselio na internet
Govor mržnje se iz medija preselio na društvene mreže, u porastu je prema političkim neistomišljenicima, a ključni problem je izostanak sankcija, ocenili su učesnici konferencije Inicijative mladih za ljudska prava i Share Defense-a, koja je juče održana u beogradskom Medija centru.
Nikola Tomić, urednik politike i sveta i zamenik odgovornog urednika u listu Blic, rekao je da unutar te redakcije postoji jasan stav da su diskriminacija i pozivanje na nasilje "čvrsto zabranjeni", >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << dodajući da su greške ipak neizbežne. U tom smislu, on je podsetio da sajt Blica ima mesečno oko dva miliona poseta, da se dnevno ostavi između tri i osam hiljada komentara, te da se postavlja pitanje kako da se ne provuče nijedna greška, posebno ako su resursi ograničeni.
Povodom slučaja glumca Gorana Jevtića, on je istakao da je u Blicu vođena "višednevna oštra debata" o tome da li da se ta priča objavi, dodajući da su informacije o tome dobijene i iz policije i iz tužilaštva. Takođe, rekao je Tomić, "demokratsko javno mišljenje živi od slobode govora, koja je koren društva u kojem živimo, ili u kojem bismo želeli da živimo". Što se tiče izjave lidera radikala Vojislava Šešelja o Zoranu Đinđiću, Tomić je ukazao da je Blic to objavio tek nakon što je dobio reagovanje ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i predstavnika drugih političkih stranaka.
- Jedno rešenje je da se ignoriše ekstremistička izjava, a drugo je da joj se suprotstavi i jasno osudi. Mi smo odabrali ovaj drugi pristup, a oba su moguća - objasnio je Tomić.
Boban Karović, novinar lista Kurir, rekao je da u medijima nema toliko govora mržnje koliko ga ima na internetu, posebno na društvenim mrežama.
- Senzacionalističko izveštavanje ne mora nužno da bude govor mržnje. I kritika se meša sa govorom mržnje - ukazao je Karović, dodajući da izostaje sankcionisanje govora mržnje, što je ključni problem. On je naglasio da osnovni vodič za novinare u svakodnevnom radu treba da bude Kodeks novinara Srbije.
- Svetinja u novinarstvu je Kodeks novinara Srbije. On se nažalost krši, ali zato imamo Savet za štampu i svako ima pravo da se žali tom telu - rekao je Karović.
Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je da nevladine organizacije ne očekuju od medija da samo puko prenose njihova saopštenja, ali je dodao da je između civilnog sektora i medija potrebna saradnja.
Kako su saopštili organizatori, jučerašnja konferencija prati dosadašnji rad na platformi "Watch Your Language", čiji je cilj da doprinese uspostavljanju definicije i jasnijih granica između slobode govora i govora mržnje.
Diskriminacija političkih neistomišljenika
Na pitanje Danasa da objasni svoj stav da je govor mržnje izražen prema političkim neistomišljenicima, Nikola Tomić je odgovorio da je razlog tome "politička konstrukcija, plus novac". Kako je objasnio, od polovine 2012. do kraja 2014. objavljeno je na stotine naslovnih strana koje su dehumanizovale opoziciju. Kao primer je naveo bivšeg gradonačelnika i lidera Demokratske stranke Dragana Đilasa, ukazujući da je objavljeno preko 200 naslovnih strana o njemu dok je kratko bio na čelu demokrata.
