Izvor: Politika, 26.Jul.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorak hleb iz rudarske jame
U nalazištu magnezita „Milićevci” kod Čačka, koje ima samo 20 kopača, za četiri meseca smrtno stradali trojica rudara
Milićevci kod Čačka – Kvalifikovani kopač Dragan Marković (52) upao je u šahtu u jami rudnika „Milićevci“ 28. juna ove godine, i 17 dana docnije preminuo na Ortopedskoj klinici na Banjici. Pad sa visine od 18 metara kroz rudnoprolaznu sipku završio je sa trostrukim prelomom kostiju glave i šest slomljenih pršljenova.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sahranio sam brata i, što se njega tiče, priča je završena. Nikoga ne krivim za njegovu smrt, ali hoću da upozorim ljude koji vode posao u rudniku da posvete više pažnje bezbednosti kopača, koji ionako jedu hleb sa bezbroj kora – kaže za „Politiku“ pokojnikov brat Dušan Marković iz Vranića kod Čačka.
Dušan se danas okrenuo stočarstvu, ali je i sam bio rudar u istoj jami pune 22 godine, od 1984. do 2006.
– Tada nas je u rudniku bilo mnogo više, ali za sve te godine niko nije zadobio ni povredu koja bi ostavila trajne posledice. A, evo, za samo stotinak dana ove godine smrtno su stradala čak trojica – dodaje naš sagovornik.
Prva nesreća dogodila se 22. marta u 22.20 sati kad se u jami obrušio bočni zid i zatrpao kopače Radoslava Petronijevića (54) iz susedne Gornje Gorevnice i Sinišu Stojanovića (51) iz Tometinog Polja kod Požege. Izvučeni su bez znakova života.
Kasnije su, u odvojenim incidentima, još dvojica rudara povređeni, i to je tužan bilans ove jame gde sada radi samo 20 kopača podeljenih u dve smene i gde je, posle četvorogodišnjeg zastoja, vađenje magnezita obnovljeno tek krajem prošle zime.
Rudnik u Milićevcima kod Čačka pripada kraljevačkom „Magnohromu“, ali je ta industrija prošlog novembra nalazište izdala firmi RDS iz Bora, koja je eksploataciju počela u februaru. Kopači su iz okolnih sela, ali i delom iz borskog kraja. Predradnik u „Milićevcima” trenutno je Pavle Jovanovski iz RDS-a, došao je na to mesto 15. jula iz jednog rudnika cinka, i nije imao dozvolu poslodavaca da govori o događajima u jami i njenoj bezbednosti. Nikog drugog ne beše u kancelariji pored ulaza u jamu „Milićevci“.
Jovanovski nas je uputio u susedne Trbušane, u firmu „Šumadija“, koja je decenijama, poslujući kao radna jedinica „Magnohroma“, bila kapa nalazištima magnezita u čačanskom kraju. Tu smo za sagovornika našli inženjera Jovana Đurkovića, člana nadzornog tima za jamu „Milićevci“.
– U rudarskoj delatnosti imamo svoju inspekciju na nivou Republike, i ona je obavila uviđaj i dala svoje mišljenje u vezi s događajem iz marta ove godine. Taj izveštaj prosledili smo Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku koje je jedino nadležno da proceni postoje li elementi krivične odgovornosti, i da li su činjeni propusti u pogledu primene mera zaštite na radu. Za treću, poslednju povredu sa smrtnim ishodom sva procedura je takođe ispoštovana, ali izveštaj još nije stigao – kazao je Đurković za naš list.
Šta se to zaverilo protiv rudnika u Milićevcima?
Do martovske nesreće, kopači su radili po 12 sati u smeni, ali im je mesec bio podeljen u tri dekade: deset dana rade prvu (od 7 do 19 sati), deset drugu smenu (od 19 do 7), pa se sledećih deset dana odmaraju. Međutim, posle pogibije dvojice rudara poslodavci su ublažili radni režim tako što su uvedene samo dve smene od po osam sati.
– Dok sam bio rudar radio sam neko vreme u režimu od 12 sati neprekidnog kopanja i znam da je izuzetno teško, skoro neizdrživo. Posle pet dana takvog tempa znao sam samo za dve stvari, da 12 sati neprestano radim a sledećih 12 neprestano spavam. Jama iscrpi čoveka – objašnjava Dušan Marković.
Šta onda navodi ljude da rade u takvim uslovima?
– Besparica, i nadnica od 30 evra za dobrog kopača u „Milićevcima“ – veli Dušan.
G. Otašević
objavljeno: 27.07.2011
