Izvor: Blic, 30.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gojaznost ubija srce
Gojaznost ubija srce
Povećano prisustvo masnih materija u krvi, gojaznost, povišen krvni pritisak, fizička neaktivnost, ali i nasleđe, vodeći su faktori rizika koji doprinose pojavi bolesti srca i krvnih sudova - upozorava dr Zorica Jovanovski iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije 'Dr Milan Jovanović Batut', povodom minulog (28. septembar) Svetskog dana srca.
Uzroci gojaznosti, koji se manifestuju nagomilavanjem masnog tkiva, nisu do kraja razjašnjeni, ističe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dr Jovanovski, napominjući da osim povećanog unosa hrane, disbalansa između unetih i potrošenih kalorija, gojaznost može biti i posledica različitih hormonskih poremećaja.
Višak kilograma nije samo estetski problem već pre svega medicinski, objašnjava ona, ističući da to dovodi do promena u gotovo svim unutrašnjim organima. Nesrazmera između telesne težine i kapaciteta srčanog mišića u početku dovodi samo do njegovog zamaranja, međutim, nakon određenog vremena i do promena na samom srcu, pre svega do degenerativnih promena u samom srčanom mišiću, što je osnov za niz različitih poremećaja.
Povećano prisustvo masnih materija u krvi, objašnjava dr Jovanovski, dovodi do oštećenja krvnih sudova (arteroskleroza), koja najčešće napada srčane ali i moždane i bubrežne arterije, što za posledicu ima povišen krvni pritisak (hipertenzija). Zbog smanjene plućne ventilacije, jer su arterije prepunjene, gojazne osobe često imaju i ozbiljnih problema sa disanjem.
- Prekomerno gomilanje kilograma može se sprečiti posebnim režimom ishrane, uravnoteženim energetskim unosom, ali i povećanom fizičkom aktivnošću, pri čemu lečenje mora biti doživotno - savetuje dr Jovanovski.
- Kod nedovoljno aktivnih osoba, prema istraživanjima koja su rađena, smrtnost je veća 2,5 puta, takođe, neaktivnost i kretanje srčanih bolesnika povećava njihovu smrtnost 3,5 puta - ukazuje profesor Nemanja Stefanović sa Fakulteta fizičke kulture.
On ističe da fizička aktivnost treba da bude programirana i redovna, neredovna rekreacija, upozorava on, može biti štetna za srce i stres za organizam.
Redovnom fizičkom aktivnošću, objašnjava Stefanović, obezbeđuje se da srce efikasnije radi, reguliše se krvni pritisak, umanjuje rizik od srčane aritmije, poboljšava rad skeletnih mišića, elastičnost zglobova i tetiva, značajno se smanjuje depresija, ublažava stres...
Kod polovine rekreativaca, ukazuje Stefanović, fizička aktivnost usporava pojavu bolesti vezanih za starenje. Takođe, redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od pojave hipertenzije, rizik od pojave gojaznosti je dva puta manji nego kod neaktivnih osoba.
On preporučuje da se intenzitet i vreme trajanja rekreacije ipak odrede uz konsultaciju sa stručnjakom, napominjući da treba slediti zlatno pravilo - u toku dana vežbati onoliko minuta koliko imate godina, a kako kaže: 'Sami odaberite da li će to biti šetnja, vožnja biciklom ili rolerima, aerobik ili nešto drugo.' Z. D. Marković Efekti redovne rekreacije
- srce efikasnije radi
- reguliše se krvni pritisak
- manji rizik od srčane aritmije
- manji rizik od gojaznosti
- poboljšava rad skeletnih mišića
- elastičnost zglobova i tetiva,
- umanjuje se depresija
- ublažava se stres...
