Izvor: B92, 25.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnji izveštaj HRV-a
Njujork -- Hjuman rajts voč juče je objavio godišnji izveštaj o ljudskim pravima.
Situaciju na tom polju u Srbiji 2005. obeležili su neodgovarajuće zvanično reagovanje na nasilje prema manjinama, nešto bolja saradnja s Haškim tribunalom i pogoršan odnos prema borcima za ljudska prava, navodi se u izveštaju.
"Saradnja Srbije i Crne Gore sa Haškim tribunalom značajno je unapređena, posle gotovo potpunog zastoja u većem delu 2004. Prošle godine u Hag su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << otišla tri vojna i policijska generala, a to su Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić, optuženi za ratne zločine na Kosovu, i devet bosanskih Srba, koji su optuženi za genocid zbog ubistva 8.000 Bošnjaka u Srebrenici. Promena u stavu prema Tribunalu više je rezultat spremnosti međunarodne zajednice da primeni pristup 'štapa i šargarepe', nego nove privrženosti pravdi u redovima vlasti Srbije. Veruje se da su četiri haška optuženika koja su na slobodi u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno negde između SCG i Republike Srpske, među njima bivši vojni lider bosanskih Srba Ratko Mladić", navodi se u izveštaju.
HRV ocenjuje da je stav srpske javnosti prema Haškom tribunalu i dalje negativan, iako je unekoliko bolji kao rezultat bolje saradnje vlasti s Hagom i podizanja haških optužnica za zločine nad Srbima. "Suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima u Srbiji nemaju političku podršku. Stvaranje Specijalnog odeljenja za ratne zločine pri Okružnom sudu u Beogradu izgleda da je pokazalo da se tome pristupa s većom ozbiljnošću, ali do sredine novembra, kada je izveštaj zaključen, to veće se bavilo samo jednim slučajem, ubistvom 200 Hrvata u Ovčari kod Vukovara", navodi HRV.
HRV ocenjuje da se sudstvo i u Srbiji i u Crnoj Gori ponaša kao da je u službi izvršne vlasti, a da izvršna vlast u Srbiji otvoreno ugrožava nezavisnost funkcije državnog tužioca. HRW navodi da je, pozivajući se na svoja ovlašćenja, ministar pravde Srbije Zoran Stojković u januaru 2005. insistirao na tome da tužioci pokrenu krivičnu proceduru protiv šest bivših funkcionera Vlade Srbije, a da je u februaru ponovo tražio podizanje optužnice protiv bivšeg potpredsednika Vlade Čedomira Jovanovića. Sud je, u oktobru, odbacio takvu tužbu kao neosnovanu. Takođe, lider Demohrišćanske stranke Vladan Batić je u septembru proveo u pritvoru 48 sati pošto je Stojković tražio proveru legalnosti nakih njegovih aktivnosti u vreme dok je bio ministar pravde. I Batić je pušten bez podizanja optužnice", navodi HRV.
HRV ocenuje da je pravosuđe u Crnoj Gori sporo i nespretno vodilo slučaj moguće umešanosti Vladinih zvaničnika u ratne zločine 1992, kada je 80 bosanskih muslimanskih izbeglica predato vojsci RS. Većina njih je potom ubijena, a na desetine porodica žrtava je 2004. tužilo državu Crnu Goru i tražilo odštetu, ali do oktobra 2005. počela su samo četiri procesa, navodi HRV. "Pod javnim pritiskom, državni tužilac Crne Gore je tražio otvaranje istrage o tom slučaju, ali taj potez ima ozbiljnih mana, kao što su isključivanje značajnih dokumenata iz dokaznog materijala i propuštanje da krug osumnjičenih obuhvati i nekog zvaničnika na višem položaju", navodi se u izveštaju.
U poređenju s prethodnom godinom, etnički motivisanih incidenata i napada u Vojvodini je manje, ali su pojačani u drugim delovima Srbije, često u obliku antisemitskih i antimuslimanskih grafita i fizičkih napada na Rome, napominje se u izveštaju i ocenjuje da su kazne protiv prekršilaca su bile blage.
"Vlasti na jugu Srbije načinile su prve korake ka uključenju Albanaca u pravosuđe, a u program lokalnih škola uključene su albanske kultura i istorija. Učinjen je napredak i u predškolskom obrazovanju za romsku decu u Srbiji, ali je na hiljade Roma i dalje izloženo diskriminaciji u mnogim oblastima života", navodi HRV.
U izveštaju se konstatuje da su funkcioneri vlasti u 2005. iskazivali neprijateljski stav prema borcima za ljudska prava u Srbiji, u koje su svrstane predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko i predsednica Jukoma Biljana Kovačević Vučo. "Fizički napadi na Sonju Biserko i Biljanu KovačevićVučo izgleda da su podstaknuti izjavama šefa Bezbednosno-informativne agencije Radeta Bulatovića, ministra za kapitalne izvesticije Velimira Ilića i ministra pravde Zorana Stojkovića", navodi HRV.
U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo napominje se da je na planu ljudskih prava situacija i dalje mračna. "Nesigurnost i nepostojanje slobode kretanja za pripadnike manjina, neuspešnost pravnog sistema i rasprostranjena diskriminacija i dalje su ozbiljni problemi. Povratak interno raseljenih i izbeglica na Kosovo i dalje je u zastoju", zaključuje HRV.
