Izvor: Blic, 26.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje 20.000 ilegalnih abortusa
Godišnje 20.000 ilegalnih abortusa
BEOGRAD - Zdravstvena statistika poslednjih godina beleži smanjenje broja namernih prekida trudnoće, naime, sa 37.931, koliko ih je u Beogradu registrovano 1991, broj abortusa u minuloj deceniji opao je na oko 11.000, koliko je registrovano 2002. godine. Zvaničnih podataka za broj abortusa na teritoriji Srbije, za 1999. godinu, nažalost, nema, a podaci za 2000. i 2001, kako smo saznali, Institut za zdravstvenu zaštitu 'Batut' tek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obrađuje. Kako je u minuloj deceniji zvanično registrovana 41 privatna ginekološko-akušerska ordinacija, kao i nekoliko privatnih klinika, neizbežno se nameće zaključak da se dve trećine očekivanih prekida trudnoće (procenjuje se da ih je oko 32.000 na godišnjem nivou), 'preselilo' u privatne ambulante.
- Na jedno živorođeno dete ranije su, u proseku, rađena dva abortusa. Najnoviji podaci govore da se na troje živorođene dece uradi jedan namerni prekid trudnoće. To bi bilo veoma dobro kada bi ukazivalo na adekvatniju kontrolu rađanja, veću primenu efikasnih kontraceptivnih metoda, međutim, reč je 'zaboravnosti' privatnih lekara koji abortuse ne prijavljuju, iako ih zakonodavac na to obavezuje - kaže za 'Blic' dr Jasna Ristić, načelnik Službe zdravstvene statistike u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja Beograda.
Tragajući za tim gde su 'nestali' brojni prekidi trudnoće, dr Ristić došla je do zvaničnog podatka da u Srbiji samo sedam privatnih ginekološko-akušerskih ustanova ima zvaničnu dozvolu da radi prekid trudnoće, ali nijedna u Beogradu.
Šta je razlog da ovako mali broj privatnih ginekoloških ustanova nema i zvaničnu dozvolu da radi prekide trudnoća? - Pravilnik o uslovima za obavljanje prekida trudnoće definisao je uslove pod kojima sve, pa i privatne ginekološke zdravstvene ustanove, mogu da rade prekid trudnoće. Za slučaj mogućih komplikacija u toku same intervencije, u lekarskom timu neophodni su, osim ginekologa-akušera, još i transfuziolog i anesteziolog. Evidentno da nisu svi u mogućnosti da to i obezbede, pa zato nisu ni tražili zvaničnu dozvolu za rad abortusa, iako ih, uprkos tome, rade - kaže za 'Blic' prim. dr Đurđa Kisin.
Cena prekida trudnoće u privatnim ambulantama, kako smo saznali, kreće se od 50 do 250 evra. Uz prosečnu cenu abortusa od oko 150 evra, beogradske privatne ginekološko-akušerske klinike za abortuse godišnje inkasiraju oko dva miliona evra.
Razlozi što se veliki broj žena odlučuje da trudnoću ipak prekine u privatnoj, a ne u državnoj zdravstvenoj ustanovi, prema njihovom svedočenju, leži pre svega u većoj pažnji koja im se ukazuje, što, kako tvrde, nije baš odlika državnih ustanova.
Prema zvaničnim podacima GZZZ, abortusi se obavljaju u osam zdravstvenih ustanova na teritoriji glavnog grada (pet stacionarnih, dva doma zdravlja i na VMA). U državnim ustanovama, cena prekida trudnoće je oko 50 evra. Naše zakonodavstvo odobrava abortus iz medicinskih razloga, do 10. nedelje trudnoće, bez većih formalnosti. Dovoljan je zahtev žene i mišljenje ginekologa.
- Namerni prekid trudnoće usvojeni je oblik ponašanja, nažalost i dalje, dominantni način planiranja potomstva, što sasvim sigurno nije dobro po reproduktivno zdravlje ženskog dela populacije - komentariše dr Jasna Ristić, uz opasku da rad centara za planiranje porodice pri domovima zdravlja nije dao rezultate. Z. D. Marković Abortus najčešći kod udatih žena
U proseku, žene koje prekidaju trudnoću stare su 31. godinu, njih 81 odsto je u braku. Kod žena do 19 godina starosti, abortusi su zastupljeni sa tri-četiri odsto. Gotovo kod polovine žena (45,3 odsto) reč je o prvom abortusu, a kod petine (21,2 odsto) o drugom. Najveći broj prekida trudnoće obavi se u ambulantnim uslovima (88,7 odsto) i već nakon pet-šest sati boravka u uslovima dnevne bolnice žene odlaze svojim kućama.
