Izvor: Politika, 08.Jan.2015, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godina jubileja – od Miloša do Miloševića

Pet datuma koje obeležavamo u 2015. simbolizuju noviju istoriju srpskog naroda dr Čedomir Antić

Posle 2014, u kojoj smo obeležili vek od početka Prvog svetskog rata i čuvene srpske vojne pobede, Srbija je stupila u još jednu godinu velikih jubileja. Pred nama je dvestota godišnjica Drugog srpskog ustanka, u ovoj godini podsećamo se i tragične 1915, odnosno pada Srbije pod neprijateljsku okupaciju i početka srpske golgote, takođe slavimo sedam decenija od pobede nad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fašizmom, a navršava se i 20 godina od pada Republike Srpske Krajine i potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

– To je pet datuma koji na neki način simboliziju istoriju srpskog naroda. Ima tu mnogo patnje i tragedija, ali ima i velikih pobeda – kaže Čedomir Antić, docent na Filozofskom fakultetu i predsednik Naprednog kluba, koji za „Politiku” komentariše svaki od ovih događaja pojedinačno.

Drugi srpski ustanak 1815: Srbija je u novom veku, od 1804. do 1918, vodila osam velikih ratova. U tim ratovima, poražena je u tri, a u četiri je pobedila. Zanimljivo je da se osmi rat sa ove liste, Drugi srpski ustanak pod vođstvom Miloša Obrenovića, završio zvanično neodlučeno, bez pobednika, da je trajao najkraće, ali njegove tekovine su najdugotrajnije i na neki način žive i danas. Drugi srpski ustanak nije započeo ništa novo, što već nije započeto u Prvom srpskom ustanku. On je postigao čak i manje nego što je ustanicima nuđeno još 1806, ali je on bio jedan od retkih ratova u istoriji srpskog naroda koji je vođen potpuno planski, koga je pratila superiorna diplomatija i koji je postavio temelje za sticanje samostalnosti, proširenje države i kasniju nezavisnost.

Pad Srbije 1915: Ovo je najteža godina u istoriji srpskog naroda. Tokom proleća, Srbija je preživela epidemiju tifusa, milion ljudi je bolovalo, a oko 100.000 umrlo. Potom je doživela napad najveće vojske u svojoj istoriji. Oko 1,2 miliona vojnika napalo je Srbiju koja je tada imala oko 400.000 boraca. Srpska vojska se, posle tri godine ratovanja i pobeda, iako iscrpljena stalnim borbama i epidemijom, dva meseca odupirala napadu i konačno se nije predala, već se povukla preko Albanije. Vojska je preživela povlačenje preko crnogorskih i albanskih planina, pa evakuaciju na Krf. Potom se oko 120.000 srpskih vojnika našlo na Solunskom frontu, gde su 1916. i 1917. godine odneli ključne pobede, prvo oslobodivši Bitolj, a potom probivši i Solunski front.

– Kada govorimo o 1915, moramo govoriti o velikim stradanjima. Više od 60 odsto mobilisanih srpskih vojnika poginulo je ili umrlo. Dovoljno je napomenuti da je Srbija tokom trajanja rata mobilisala 707.000 vojnika, a u zemlju se vratilo oko tek 150.000, a među njima i veliki broj srpskih dobrovoljaca iz drugih zemalja. Oko četvrtine stanovništva je poginulo u Prvom svetskom ratu, ali najteža je bila upravo 1915. godina.

– Sporazumom careva Austrougarske, Nemačke i Bugarske, postignutim u Nišu, novembra 1915, Srbija je podeljena tako što je više od 59 odsto njene teritorije, uključujući celu Makedoniju, veći deo Kosova i krajeve istočno od reke Morave, pripalo Bugarskoj, a zapadna Srbija i Beograd postali su austrougarski generalni guverman. Strateški važne krajeve Srbije okupirala je i Nemačka, poput rudnika i nekih železničkih tačaka. Uspostavljena je vojna vladavina koja je progonila građane Srbije, slala ih u logore u Mađarskoj i Austriji, a najteže je bilo u krajevima koje su okupirali Bugari. Tako je u oblasti Toplice, u dva sreza izbio ustanak početkom 1917. godine. Prilikom gušenja ustanka, bugarska vojska ubila je 20.000 tamošnjih stanovnika, većinom nenaoružanih civila, žena i dece.

Pobeda u Drugom svetskom ratu 1945: U Srbiji je rat praktično završen krajem 1944, ali je na njenoj severozapadnoj granici bio zloglasni Sremski front, koji je probijen tek pred kraj Drugog svetskog rata.

– Kada je reč o Srbiji, 1945. je značajnija po progonima i konstituisanju ne samo nove vlasti, već i novog političkog sistema. U Srbiji je komunistički pokret bio autohton i narod je bio prilično podeljen, pa bi nakon pobede u ratu i pomoći saveznika, a pre svega od Sovjetskog Saveza, Narodni front verovatno pobedio i na poštenim izborima, ali je u Srbiji 1944. i 1945. ipak sproveden progon. Oko 70.000 građana na teritoriji današnje Srbije je ubijeno. Većina nisu bili kvislinzi, a veliki broj njih nisu bili ni opasnost po Komunističku partiju. Dalje, 2,6 odsto građana je izbačeno iz biračkih spiskova i, konačno, prekršen je sporazum Tito–Šubašić kada je reč o referendumu o monarhiji. Izbori novembra 1945. sprovedeni su u takvim uslovima da je opozicija na kraju odbila da učestvuje. I u takvim uslovima falsifikovanja izbora, upravo je u Srbiji bio najveći procenat građana koji su glasali za čuvenu kutiju bez liste, odnosno „ćoravu kutiju”.

– Danas se postavlja pitanje šta je postignuto 1945. godine. Mi se uvek nekako kajemo što se u narodu ne obeležava ni oslobođenje Beograda, ni kraj rata. Tako je bilo i 2009. i 2014, kada smo obeležavali samo zahvaljujući dolasku ruskog predsednika. U tom ratu srpski narod je imao velike žrtve, a za razliku od Hrvata, Slovenaca i ostalih, ne samo da nije dobio državu, već je u većem delu Jugoslavije suštinski postao manjina.

Pad Krajine 1995: U avgustu se navršava 20 godina od događaja koji predstavlja najveće etničko čišćenje u Evropi u drugoj polovini 20. veka i najveći poraz jedne srpske vojske u 20. veku. To je pad Republike Srpske Krajine ili takozvana Oluja. Naravno, nije reč o ratovanju hrvatske vojske i Srpske vojske Krajine, već hrvatske vojske i NATO-a protiv jedne male, siromašne i napuštene krajiške vojske, koju je Miloševićev režim mesecima ranije predao u pregovorima sa Frejžerom i Holbrukom. „Oluja” je trajala izuzetno kratko i mnogi optužuju Srpsku vojsku Krajine zbog slabog držanja, ali treba reći da je ova akcija pripremana tri godine. Krajina je bila pod teškim sankcijama, a Srbija nije uspela, a mislim da nije ni htela da joj pomogne da izgradi ozbiljnu državu i vojsku. A pitanje je da li bi i Izraelske odbrambene snage mogle da brane državu kakva je krajiška, od NATO-a koji je bombardovao njene položaje tokom „Oluje”. RSK je pala u roku od tri dana, odatle je izašlo između 200.000 i 250.000 prognanika i Srbija je, ako im u međuvremenu nije ukinula status izbeglica, danas država koja ima najviše prognanika u Evropi, a do rata u Siriji bila je 13. u svetu.

Dejtonski mirovni sporazum 1995: Smatra se da je Dejtonski sporazum, potpisan na Aranđelovdan 1995. godine, jedina srpska pobeda u ratovima za jugoslovensko nasleđe (1990–1999). Dejton je pre svega posledica uspeha srpskog naroda i njegove vojske u Republici Srpskoj. Od šest ciljeva koje je definisala Narodna skupština Republike Srpske, 12. maja 1992, Dejtonski mirovni sporazum je ostvario četiri i ostavio otvoren peti, odnosno izlazak RS na more. Šesti cilj, izlazak na Neretvu, jedini nije ostvaren.

– Za građane RS i Srbije, Dejton je bio kraj jednog bolnog perioda. Faktička podela BiH podrazumevala je žrtve i sa srpske strane. Tako je, pored velikog broja poginulih i, od strane velikih sila potcenjenih civilnih žrtava, RS pod pritiskom agresije NATO-a, izgubila devet opština u južnoj Bosanskoj krajini, a u Dejtonu je morala da se odrekne i većinskih srpskih opština u Sarajevu. Međutim, srpski narod je prvi put u istoriji u krajevima BiH dobio svoju državu. Ova država je povezana teritorijalno, ona drži najbolje krajeve BiH i samo još nedostaje deo Sarajeva, da bi moglo da se kaže da je objedinila mogući maksimum krajeva gde srpski narod čini većinu. Mi vidimo za ovih 20 godina, bez obzira na velike pritiske i čak neprijateljstvo pojedinih velikih sila, kao i činjenicu da je RS dobila 10 milijardi dolara manje pomoći i investicija nego federacija BiH, da je ona danas uspešniji i u svakom pogledu stabilniji entitet.

Bojan Bilbija

objavljeno: 09.01.2015.

Nastavak na Politika...