Izvor: RTS, 05.Dec.2014, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalnom akcijom protiv klimatskih promena
U glavnom gradu Perua počela je konferencija UN o klimi, na kojoj bi trebalo da bude sačinjen nacrt globalnog sporazuma o smanjenju emisije štetnih gasova. Da bi planeta i budućim generacijama bila dobro mesto za život, neophodno je da do kraja veka temperatura ne poraste više od dva stepena u odnosu na predindustrijsku eru.
Mnogi analitičari su optimisti povodom toga šta bi se moglo postići u Limi. Kažu da prava snaga proističe iz dogovora dva najveća emitera SAD i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Kine, postignutog na nedavnom samitu UN u Njujorku, i obećanoj injekciji finansijskih sredstava kako bi se pomoglo siromašnim zemljama da se suoče sa klimatskim promenama.
Međutim, optimizam je ublažen ranijim iskustvima jer je veliki izazov spojiti ekonomski razvoj i smanjenje emisije štetnih gasova.
Naučnici upozoravaju da je planeta na opasnom putu zagrevanja i da je ostalo još malo vremena za delovanje.
"Ako ništa ne preduzmemo, krajem veka bićemo svedoci znatnog smanjenja prinosa na poljima. Istovremeno sa rastom svetske populacije to će znači glad", kaže Rajenda Paćauri iz Ujedinjenih nacija.
Klimatske promene su jedan od najvećih izazova našeg doba i glavni krivac za ekstremne vremenske prilike. Srbiju su ove godine pogodile dve katastrofalne poplave. Iako se za takve padavine kaže da su milenijumske, one postaju sve češće.
"U Srbiji je temperatura u poslednjih 100 godina porasla 1,2 stepena što je više od svetskog proseka, koji je 0,8 stepeni. Projekcije pokazuju dalji porast temperature i do četiri stepena do kraja ovog veka", ističe Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju.
Do sredine iduće godine svaka zemlja bi trebalo da objavi svoj cilj smanjenja emisije štetnih gasova. U Srbiji već postoji 100 elektrana koje koriste obnovljive izvore, najviše vodne potencijale na manjim rekama.
"Do 2020. Srbija treba da poveća učešće u obnovljivim izvorima energije na 27 odsto u ukupnoj potrošnji energije, od čega 10 odsto u potrošnji biogoriva u sektoru saobraćaja. Obaveza je i povećanje energetske efikasnosti za devet odsto u izgradnji zgrada i u industriji korišćenjem novih tehnologija", kaže Danijela Božanić iz Ministarstva životne sredine.
A kako bi se u Srbiji "izoštrila slika o klimi" u Beograd dolaze vodeći naučnici Ujedinjenih nacija iz oblasti klimatskih promena. Predavači sa univerziteta u Inzbruku, Lajpcigu i švedskom Lundu, u četvrtak će, prvi put u Srbiji, predstaviti najnoviji izveštaj o klimi i prognozu za godine koje dolaze.
