Izvor: Blic, 30.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glad za kreditima
Glad za kreditima
Centralna banka uzima sto dinara i obećava 125 kroz godinu dana (zapravo prodaje obveznice na šest meseci, ali su cifre okrugle ako se računa na godinu dana). Uzmimo da novac u inostranstvu može da se pozajmi sa kamatom od pet odsto. Znači, zarada je 20 odsto. Zapravo, tolika je zarada ako razlika u kamatnim stopama ne iskazuje razliku u riziku. Kom riziku? U ovoj je operaciji nepoznato samo koliko će vredeti dinar kroz godinu dana. Ako, recimo, on devalvira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 20 odsto, zarade nema.
Ako centralna banka reši da ukloni taj rizik i fiksira kurs, to jest obeća da će po istom kursu menjati dinar kroz godinu dana, tada je zarada zagarantovana. Čemu bi to trebalo da vodi? Neka pojedinac koji je pozajmio 100 dinara sa kamatom od pet odsto kupi obveznicu koja nosi 25 odsto. On bi trebalo da može da je istog časa proda, recimo, za 110 dinara nekome ko je pozajmio toliko po pet odsto, jer taj još uvek očekuje sigurnu čistu zaradu od nešto manje od 10 dinara kroz godinu dana. Taj bi takođe mogao odmah da je proda, i tako bi se moglo trgovati tom obveznicom sve dok na njoj onaj koji pozajmi novac za pet odsto ne može da zaradi više od pet odsto. Isto važi ako se može predvideti za koliko će depresirati dinar. Kamate bi trebalo da se ujednače, osim za razliku u inflaciji.
Pretpostavimo, sada, da centralna banka hoće i da joj kurs bude fiksiran ili predvidljiv i da istovremeno ne dozvoljava ujednačavanje kamata, jer strepi od brzog rasta kredita. Tada će ona podsticati priliv stranog novca jer nudi sigurnu zaradu, osim ako ne ograniči priliv stranog novca, što i čini.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
