Izvor: Politika, 07.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gjus Rubruk, Valjevac holandskog porekla
Holanđanin Gjus Rubruk, tehnolog, vajar i biznismen, koji u Valjevu živi trista dana godišnje, najavljuje stvaranje svog životnog dela – porodične kuće u selu Leliću, koju će sazidati u stilu izvornog srpskog graditeljstva
Valjevo – Saradnja između Valjeva i holandskog grada Sitarda traje punih 25 godina. Gradovi su se u međuvremenu pobratimili, a značajno je reći i da su Holanđani mentori u pisanju strateškog razvojnog dokumenta „Vizije Valjeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 2020. godine”.
Jedan od potpornih stubova te veze je zasigurno Gjus Rubruk (61), tehnolog i akademski vajar, rođen u Sitardu, koji u poslednje vreme u gradu na Kolubari provodi i po 300 dana godišnje. Naprosto, kako voli da kaže, u Valjevo se zaljubio na prvi pogled.
Njegove veze sa Srbijom datiraju još od 1972. godine, kada je u Pirotu, kod tamošnjih majstora, usavršavao grnčarski zanat. Dve godine kasnije upisao je postdiplomske studije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, a od 1981. do 1988. redovni je učesnik čuvene vajarske smotre „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu. Čuvši za njegovo skulptorsko umeće, priseća se Gjus, u Aranđelovcu ga je posetio Dušan Mihajlović, tadašnji predsednik opštine Valjevo, sa saradnicima, i dogovorili su se da za potrebe Valjeva iskleše nekoliko stena belog venčaca.
– Video sam ja i pre toga mnoge lepote po Srbiji, ali kada me Dušan odveo na planinu Povlen, namah sam se zaljubio u valjevski kraj. U selu Leliću kupio sam imanje i na njemu se spremam da stvorim svoje životno delo, a to će biti porodična kuća u srpskom stilu. Ne samo ja, već i moja supruga i četvoro dece smatraju da je, pored Sitarda, Valjevo naš drugi dom – kaže Gjus, s kojim smo razgovarali bez posredstva prevodioca. Inače, njegova ljubav prema našoj zemlji ima i porodične korene: naime, Gjusov otac je bio jedan od retkih, ako ne i jedini Holanđanin koji je posetio sve pravoslavne manastire u Srbiji i Grčkoj.
– A kao što kaže vaša poslovica, iver ne pada daleko od klade – zaključuje naš sagovornik, koji je svom novom zavičaju darovao tri skulpture. Kada je krajem 1989. godine u parku kod stare zelene pijace postavljeno njegovo delo nazvano „Zevs osvaja Evropu”, gradonačelniku Sitarda Žaku Tonardu se toliko svidelo da je od umetnika zatražio da skoro identično delo izvaja u centralnom gradskom parku u tom holandskom gradu.
– Simbolika skulpture „Zevs osvaja Evropu” sada je više nego aktuelna, jer Srbija odlučno grabi ka EU. Što se tiče valjevskog kraja, govorim kao privrednik, on ima izvanredne potencijale za proizvodnju hrane, prvenstveno malina, kupina i šljiva. Doduše, nedostaje bolja organizacija i viši nivo prerade, jer od prodaje u gajbama i vrećama nema zarade. Nosioci tog preporoda treba da budu mladi obrazovani ljudi kojih u ovom kraju zaista ima mnogo, ali im nedostaje specijalizacija. U Holandiji bi mogli da se najbolje upoznaju sa najvišim standardima kada je reč o proizvodnji u staklenim baštama, da shvate šta znači savremeno zadrugarstvo i da uvide da je proizvodnja, pre svega biohrane, rudnik zlata ovog dela Srbije – kaže Gjus, naglašavajući da je spreman da pomogne u uspostavljanju tog obrazovnog mosta između naše zemlje i Holandije.
Inače, malo Valjevaca zna da je Gjus Rubruk pune četiri godine sa ovdašnjim poslovnim partnerima „mesio” hleb u Gradskoj pekari. Odnedavno je u pripremi novog posla, takođe u mlinarstvu i pekarstvu, na području opštine Ub, a obećava da će sve radnike koje tamo bude zaposlio o svom trošku poslati na obuku u najbolje mlinarske firme u Holandiji.
Budimir Novović
[objavljeno: 08/01/2010]
