Izvor: Glas javnosti, 17.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Giganti na kolenima
BEOGRAD - Od preostalih 11 preduzeća sa sto odsto društvenog kapitala ili sa većinskim društvenim kapitalom koja su preostala za privatizaciju u Sremskom okrugu, uz Zavod „Termal“ iz Vrdnika, jedino značajno preduzeće je Brodogradilište „Sava“ iz Mačvanske Mitrovice. Ovo akcionarsko društvo na kraju prošle godine zapošljavalo je 216 radnika, koji su ostvarili ukupne poslovne prihode od 132 miliona dinara, uz iskazivanje gubitka u toj poslovnoj godini od 156 miliona dinara, ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << 1,76 miliona evra. Ali, akumulirani gubici koji su se u prethodnim godinama gomilali narasli su na 649 miliona dinara, iznos koji je pojeo celokupan do tada iskazani društveni kapital, pa i iznad toga 1,27 milijardi dinara. Tako je akumulirani gubitak dostigao iznos od 21,6 miliona evra, ili po svakom zaposlenom skoro 90.000 evra. Kako je ovo Brodogradilište ostalo bez ikakvog kapitala, već celokupna knjigovodstveno iskazana vrednost poslovne imovine (zemljišta, objekata, opreme i obrtni kapital) pokrivena je obavezama, koji su znatno iznad te vrednosti, pa sve upućuje da će teško biti naći kupca koji će preuzeti tolike obaveze i 248 radnika.
Svih ostalih devet preduzeća više su pred stečajem nego što su njihovi izgledi za uspešnom aukcijom, kojom bi ova društvena preduzeća našla kupce.
Pored toga u Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, koji pokriva teritoriju Sremskog okruga vodi se stečaj 13 društvenih preduzeća, što je jedan od najmanje opterećenih trgovinskih sudova u Srbiji. Ali tu su stečajevi veoma velikih sistema, blokiranih i po dvadeset godina, kao što je „Matroz“ iz Sremske Mitrovice, naš jedini proizvođač novinske hartije, koji je obustavio proizvodnju pre više godina. Ovaj gigant uspeo je da iskaže ukupno akumulirane gubitke od 126 miliona evra, od čega su sedam miliona evra gubici do visine preostalog kapitala. Taj iznos potražuju banke, elektroprivreda, isporučioci gasa, javno preduzeće „Srbijašume“, domaći i ino poverioci, država i bivši zaposleni. Verovatno je Predragu Stojkoviću, povereniku Agencije za privatizaciju, i ujedno i stečajnom upravniku, potrebno više stručnih saradnika da unovče imovinu, u celini sa objektima, a crni dani će doći ukoliko se imovina unovčava u delovima.
I jedan kuriozitet u slučaju „Matroza“, Agencija za privredne registre vodi upisani kapital ovog privrednog subjekta više od 57 miliona evra, da baš u evrima, od čega državni 97 odsto, a akcijski oko tri odsto. Niti ovde država Srbija ima kapitala, niti akcionari, a u kolikom procentu će biti izmireni poverioci, znaće se, verovatno tek za godinu ili dve, ali svakako će to biti manje od petine. Ako smo mi šećerane, sa punim magacinima šećera, prodavali za tri evra, šta će se uraditi sa „Matrozom“, niko ne kaže, pa ni Ministarstvo ekonomije, koje se kobajagi bavi i regionalnim razvojem, bar tako piše u memorandumu tog ministarstva.
Mitrovačka industrija ventila, ima samo stečajnog upravnika, izgubila je celokupan društveni kapital i iskazala gubitak iznad visine kapitala od 564 miliona dinara, ili oko 6,4 miliona evra. Fabrika obuće „Dijana“ nema kapitala, ali ima gubitke iznad toga više od milion evra i ona, kao i Jugoslovenska krznarska industrija iz Inđije (za koju u APR piše da je obrisana iz Registra 25. avgusta 2008) i Trgovina „Srem“ iz istog mesta ne podnose ni godišnji obračun za 2008. godinu. Izgled na uspešnu privatizaciju ima „Mačva“ iz Mačvanske Mitrovice, jer ima iskazane znatno niže ukupne obaveze od tržišne vrednost imovine.
