Izvor: Politika, 15.Jul.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genijalni autsajder
Teslina tragedija u drugom delu njegove karijere bila je što pored sebe nije imao nekoga ko bi mu pomogao da svoje vizionarske ideje realizuje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Iz drugog dela razgovora s profesorom Bernardom Karlsonom, sa Virdžinija tek univerziteta, autorom nove biografije Nikole Tesle, prenosimo njegovo viđenje nekih aspekata Tesline ličnosti i objašnjenja nekih nepoznanica iz života i rada „pronalazača električnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doba”, kako je autor Teslu opisao u podnaslovu knjige.
Jedno poglavlje knjige posvetili ste veoma delikatnom pitanju. Tesla se nikad nije oženio, ali niste zauzeli stav o njegovoj seksualnosti?
Stvarni razlog zašto se o tome nisam izjasnio, bilo je moje uverenje da bih na taj način naše današnje američke vrednosti i tumačenja homoseksualnosti nametnuo nekom ko je živeo pre sto godina.
Svako vreme ima svoja merila, svoja uverenje, svoje predstave, dobre ili loše. U današnjoj Americi na homoseksualizam se gleda kao na nešto biološko: neko je takav rođen, pa dakle, nije reč o izboru. U 19. veku, to nije bio slučaj: neko je mogao da ima različite faze u životu, da u nekima bude više gej nego u drugima. Zato je sve što sam mogao da uradim analizirajući Teslina prijateljstva sa ženama i muškarcima, bilo da iznesem činjenice.
Druga važna stvar koja je za mene bila bitna, to je da nemam pravo da nacionalnom heroju Srbije i tako važnoj ličnosti prikačim neki ovako delikatan atribut.
Da li vidite neku vrstu povratka Tesle među Amerikance danas? Očigledan je rastući interes za njegovu ličnost i delo, od toga da je proglašen „najvećim gikom svih vremena”, pa do njegovog imena na veoma „kul” električnom automobilu. O tome, uostalom, svedoči i veliko interesovanje za vašu knjigu?
Ja na to gledam sa stanovišta da su jednoj uspešnoj kapitalističkoj ekonomiji neophodni, kako vizionarski pronalazači poput Nikole Tesle i Stiva Džobsa, tako i praktični poslovni ljudi kao što su Bil Gejts, Tomas Edison i Henri Ford. Mi nismo uvek svesni da je jedino kombinacija takvih talenata ono što pokreće tehnološku revoluciju, pa zato u pojedinim momentima obraćamo pažnju samo na jedne ili druge.
To je dovelo do toga da su dugo slavljeni samo Edison ili Ford, jer smo želeli da mlade generacije inspirišemo da budu preduzetnici i u opštem interesu orijentisani na tržište i profit. A kad ekonomija uspori i kad se povećaju neizvesnosti, spremniji smo da prigrlimo vizionare, što se upravo događa. Tesla se odlično uklapa u tu ulogu.
Druga strana toga je odgovor na pitanje zašto je Ilon Mask odabrao da svom novom automobilu da Teslino ime. To je delimično uradio zbog ličnog poštovanja prema Tesli, ali još važnije, time je dobio jedno haj-tek ime, ali i ime koje se poistovećuje sa nekim ko izaziva postojeći poredak, kao što je to činio Tesla, nekim ko je imao prefinjeni osećaj za lepo i duhovno. Masku je ime „Tesla” obezbedilo dve stvari istovremeno: i materijalno-poslovno i spiritualno.
Kad govorimo o Teslinom vizionarstvu, znamo da je imao mnogo futurističkih zamisli u drugoj polovini svog života, ali zašto je malo od toga realizovano?
Dok je radio na elektromotoru, Tesla je imao sjajnog poslovnog partnera o imenu Čarls Pak. Pak je taj koji je prepoznavao poslovne šanse, umeo je da obezbedi publicitet, a bio je u stanju i da „prizemlji” Teslu, da ga okrene ka praktičnoj strani stvari.
Kasnije u svom životu, Tesla nema takvog partnera, saradnika koji bi mu omogućio i da sanjari i da bude poslovno konkretan. Nažalost, iako je izneo nekoliko velikih ideja, pored njega nije bilo nikoga ko bi pomogao da omogući da se one materijalizuju. To je neka vrsta Tesline tragedije u drugom delu njegove karijere.
Da li ste imali prilike da se upoznate s nekim ruskim tekstovima o Tesli, u kojima mu se, između ostalog, pripisuje i da je izazivač velike sibirske eksplozije 1908?
Čuo sam za to, ali treba zamisliti ono vreme i ondašnju tehnologiju. Gde je ta velika laboratorija u kojoj bi tako nešto moglo da se pripremi (posle 1905. Tesla nije imao takvo mesto za eksperimente), Ima mnogo sličnih mitova koji se vezuju za njegovo ime, ali ja se nisam bavio time, jer nisam našao dokaze koji bi to podržali.
Tesla je po dolasku u Ameriku brzo postao slavan, brzo ulazi u visoko društvo, druži se s poznatima, odlazi u skupe restorane, daje intervjue, ali u poslednjim decenijama svog života je usamljenik. Kako objašnjavate ovu promenu?
Mislim da je on u srži bio povučena ličnost, što ja – s rezervom da možda nisam u pravu – pripisujem njegovim iskustvima tokom odrastanja u Gospiću. Gospić je za mene važan jer je u to doba komplikovano mesto, u kome žive Srbi, Hrvati i austrijski vojni garnizon. Rezultat je da, ako ste u to vreme, 1860. i 1870, tamo bili Srbin, verovatno ste morali da budete veoma oprezni u javnim susretanjima. Austrijanci su mogli lako da vas pošalju u zatvor, dok su sa druge strane lokalni Hrvati bili katolici. Mislim da se Tesla formirao tako da bude veoma oprezan i na distanci, čega nije mogao da se oslobodi ni kad se, stigavši u Njujork, našao u u sasvim drugačijem okruženju.
Sem toga, bio je i autsajder: u to vreme u Americi je malo Srba, oni kao i drugi Sloveni u Ameriku masovnije imigriraju tek posle 1900.
Promovišući knjigu, srećete se s mnogim obožavaocima Tesle i onima koji su radi da nešto više saznaju o njemu. Kako oni reaguju na vaš portret „pronalazača električnog doba”?
Reakcije su veoma pozitivne i interesovanje je zaista veliko. Dok sam danas govorio na radiju, studio je pozvalo nekoliko ljudi koji su rekli da već dugo proučavaju Teslu i da su veoma obradovani pojavom moje knjige, jer su pročitali sve prethodne o njemu. Neki među njima su inženjeri zainteresovani za neke Tesline ideje za prenos energije, neki u njemu vide drugog Leonarda da Vinčija, fascinirajuću i izuzetno kreativnu ličnost, treći ga doživljavaju kao izazivača poretka, ličnost koja se suprotstavila establišmentu.
Tesla nesumnjivo znači različite stvari za različite grupe ljudi, ali ono najzanimljivije što sam otkrio na promocijama knjige, to je da su bar polovina onih koji mi je donesu da je potpišem, starije žene. On ih očigledno privlači: visok, crnomanjast, zgodan, uz to i misteriozni stranac.
Izdavač je nesumnjivo odabrao pravu fotografiju za korice, portret Tesle koji privlači pažnju čak i onih koji ne znaju o kome je reč. Za to je zaslužan i Tesla, koji je veoma vodio računa o svom imidžu i obezbedio da njegove najvažnije fotografije budu pažljivo aranžirane: na većini je njegov tročetvrtinski profil, koji ga pokazuje iz najboljeg ugla.
Bio je svestan i moći fotografije kao medija koji ljude može da zainteresuje za njegove izume, o čemu svedoči serija od oko 60 slika iz Kolorado Springsa, na kojima su fascinantno prikazani njegova oprema i čuda koje proizvodi, munje i električni lukovi. Neke su nastale tehnikom dvostruke ekspozicije, a ta kolekcija danas je jedno od velikih blaga Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, koji poseduje i originalne staklene negative.
Na početku ovog intervjua rekli ste da ste Teslu videli kao Mont Everest, moćnu planinu koju treba savladati. Da li ste u tome uspeli i da li ćete se još baviti njime?
Verovatno neću napisati novu knjigu o Tesli, jer mislim da sam u ovoj izneo sve do čega sam došao o njemu. Savladao sam najveći deo planine i mislim da sam stigao i do vrha, i da nema mnogo toga što nisam dokučio. Ali Tesla će mi nedostajati.
Ako me pitate da li bih nešto, posle svega, uradio drugačije, odgovor je: apsolutno. Čini mi se da, iako sam to izneo korektno, nisam do kraja razumeo svet u kojem je Tesla odrastao, a pogotovo političke i društvene struje koje su oblikovale njegovo detinjstvo. Nisam siguran da sam u celosti shvatio kako je bilo odrastati u Krajini, niti politički pokret Srba, čiji je deo nesumnjivo bio i njegov otac.
Što se tiče tehnologije i njegovih pronalazaka, smatram da sam objasnio sva ključna pitanja, uključujući i detaljnu hronologiju njegovog života, koja pre mene, koliko sam imao uvid u to, nije bila sistematizovana.
Milan Mišić
objavljeno: 15.07.2013.
