Izvor: Politika, 02.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generalska potraga za Dražinim dosijeom
Služba državne bezbednosti Srbije dve decenije ćutala da su spisi sa suđenja u njenom posedu
U jučerašnjoj „Politici” objavili smo, koristeći građu Vojnog arhiva u Beogradu, tekst u kojem je opisan put sudskih spisa sa suđenja Dragoljubu –Draži Mihailoviću 1946. godine u Beogradu. Posle završetka procesa, podsetimo, dokumenta su 1948. godine prebačena u Centralni arhiv vojnih sudova u Sarajevo, da bi 1961. godine bila vraćena u Beograd i predata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svetislavu Stefanoviću Ćeći, ministru unutrašnjih poslova Srbije. On ih je dao na korišćenje saradnicima „Politike” Gojku Banoviću (a ne Luki, kako je juče objavljeno) i Kosti Stepanoviću zarad pisanja feljtona o hvatanju Draže Mihailovića. Posle toga dokumenta su vraćena u Republičku državnu bezbednost.
General Marko Kalođera, novopostavljeni predsednik Vrhovnog vojnog suda, pokrenuo je 1975. godine inicijativu da pronađe i vrati te papire nadležnima, pa je obavio niz razgovora sa ljudima koji su mogli nešto da znaju o tome.
Miloš Kaluša, sekretar načelnika Uprave bezbednosti generala Šašića, na pitanje šta zna o toj dokumentaciji, rekao je:
„Bez sumnje da sam ja svojim potpisom i pečatom načelnika Uprave bezbednosti potvrdio prijem materijala iz Sarajeva. Međutim, po svoj prilici, ja sam tu odigrao neku posredničku-transmisionu ulogu, jer se danas više uopšte ne sećam toga materijala. Ako je to tražio Ćeća Stefanović, onda je to najverovatnije išlo preko Gošnjaka (ministar odbrane FNRJ – prim. aut.) ili preko Kulture (Otmar Krajačić, visoki vojni rukovodilac - prim. aut.) , a drug Šašić je onda to sproveo. Nešto se kao prisećam da su ti paketi stigli iz Sarajeva i niko ih nije otvarao, već smo ih predali nekome iz Saveznog SUP-a, najverovatnije sekretaru Ćeće Stefanovića...”, objasnio je Miloš Kaluša, upućujući generala Kalođeru na potpukovnika Antu Ivanovića iz Centra za vojnu dokumentaciju i informatiku.
Ante Ivanović je rekao da se seća da je spise tražio Ćeća Stefanović i da su po prispeću iz Sarajeva neraspakovani njemu upućeni, a da bi o tome mogao da zna nešto više general-potpukovnik Ilija Kostić.
General Kostić je objasnio da je u to vreme bio predsednik Vrhovnog vojnog suda i da je o tome razgovarao i sa Andrijom Pejovićem, saveznim javnim pravobraniocem. Pejović se setio da su za feljton u „Politici” bili zainteresovani Ranković i Ćeća Stefanović. Više o tome ni Kostiću ni Pejoviću nije poznato. Potom se general Kalođera 19. maja 1975. godine obratio generalu Franji Herljeviću, saveznom sekretaru za unutrašnje poslove, zamolivši ga da pomogne u pronalaženju sudskih spisa što je Herljević i obećao. Ubrzo potom Herljević je Kalođeri odgovorio da mu je rečeno da se spisi ne nalaze u Arhivi Saveznog SUP-a, ali ni u arhivama republičkih i pokrajinskih organa unutrašnjih poslova.
Time su istraživački napori generala Kalođere privremeno stopirani. Do 15. januara 1982. godine.
Tada je u njegove radne odaje došao Slavko Zečević, član Predsedništva SR Srbije. O tom susretu general Kalođera napisao je službenu belešku u kojoj, između ostalog, stoji:
„... Iskoristio sam priliku, pa sam druga Zečevića zamolio da mi, ako zna, pruži informaciju o tome gde bi se mogli nalaziti spisi krivičnog predmeta Draže Mihailovića i dr. s obzirom na to da se radi o spisima vojnih sudova koji su taj predmet presudili, a spisi su izuzeti iz Centralne arhive vojnih sudova i više nisu vraćeni. Drug Zečević mi je tada odgovorio da mu je poznato da se spisi nalaze u posebnom ormanu u Kabinetu sekretara za unutrašnje poslove SR Srbije. To mu je poznato jer je u prethodnom mandatu on bio republički sekretar za unutrašnje poslove SR Srbije i prilikom primopredaje dužnosti između njega i novog republičkog sekretara Viobrana Stanojevića spisi ovog krivičnog predmeta, veći broj omota tih spisa ostao je u istom ormanu...”
Dragan Vlahović
[objavljeno: 03/04/2009]
.jpg)
