Izvor: Politika, 20.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde legenda, tu i detektor
I ovog leta dolinu Južne Morave zahvatila velika "zlatna groznica", ali sada se u potragu za legendarnim zlatom ide sa modernom opremom Niš – Koliko ima istina u pričama koje se u južnoj Srbiji od davnina prenose s kolena, na koleno i koje su odavno prerasle u pravu legendu? Da li je tačno da dolina Južne Morave krije veliko bogatstvo u zlatnom novcu, dukatima i vrednom nakitu koje je ostalo posle povlačenja Turaka iz ovih srpskih krajeva u drugoj polovini 19. veka, a da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u brdima sa obe strane obale ove reke ima bogatstva i iz srednjeg veka? Stalno, bar po nekoliko puta godišnje, događa se da se u selima i mestima između Leskovca i Niša, ali i severnije prema Aleksincu i Stalaću, mogu primetiti pojedinci, ponekad i grupe ljudi, nepoznate meštanima, koje dosta vremena provode kopajući i tragajući za bogatstvom iz prošlosti.
I ovog leta "zlatna groznica" se ponavlja. Već nekoliko nedelja u selima opštine Doljevac kopa se na obalama reke, ali i u njenom koritu. Posebno od onda kada je vodostaj Južne Morave toliko opao da su i kupači iz korita svakodnevno vadili neeksplodirane rakete, bombe i granate zaostale iz Drugog svetskog rata. Poneti pričama da "nisu samo projektili u pitanju", već da policija obezbeđuje obalu upravo zbog pronađenog bogatstva, ali i legendom o skrivenom zlatu, mnogi su rešili da oprobaju sreću.
– U naš kraj dolaze automobili sa subotičkim i zrenjaninskim registracijama, iz okoline Šapca, Valjeva ili Beograda, čak iz Bosne i Hercegovine. Niko ništa ne pita, niko ne govori... Ćute, prolaze kroz selo, ponekad samo promrmljaju pozdrav, i nastavljaju dalje. Mi se ovde dobro znamo, retko može da nam promakne "stranac". Znamo i zbog čega nas obilaze. Nisu ni prvi, a sigurno ni poslednji. Ovde u našoj okolini su ostaci starog Korvinog grada i obavezno prvo tamo odlaze, a onda silaze do obala reke. Jedino što se razlikuje od nekih ranijih vremena od pre desetak i više godina je da sada dolaze mnogo opremljeniji.
Nekada se ovde tražilo i kopalo zakopano blago motikama, malim, onim vojničkim ašovima, a danas svako ima detektor za metal, kojim ispituje sadržinu ispod tla zemlje. Ništa se više ne radi nasumice, kao nekada – ispričao je za "Politiku" Dragan Stanojević iz doljevačkog sela Orljane.
Da li se nešto pronađe?
– Nedavno je neko lansirao priču da je na brdu iznad mosta na Južnoj Moravi, između Malošišta i Orljana, na mestu gde je postavljen antenski stub za potrebe jednog od mobilnih operatera, pronađen veliki ćup sa dukatima. To je bilo dovoljno da se za samo dva-tri dana ovde iznad sela sjati na desetine kopača... Koliko ja, međutim, znam, još niko nije pokazao da je i iskopao nakit ili zlatan novac – kaže Stanojević.
Ista priča može da se čuje nizvodno od Niša, u selima kraj Južne Morave iznad Aleksinca, prema Đunisu. Tu, navodno, u lagumima i podrumima, vekovima stoji neotkriveno bogatstvo, za koje se među meštanima zna, ali od njih niko ni ne pokušava da ga pronađe, kaže nam Radosav Živković, iz Vitkovca, u aleksinačkoj opštini:
– Stotinama puta sam slušao priču da su Turci bežeći preko Đunisa i Kaonika, preko Jastrepca, prema Zapadnoj Moravi, zakopali kraj naše Morave veliko bogatstvo. Ali, i drugu – da je svako ko je pokušao da se domogne zlata i dukata, nakita i drugih vrednosti nastradao ili iz podzemnih hodnika poneo neko prokletstvo. Zato se i ne trudimo, niti pokušavamo da kopamo. A ko hoće, niko ga ne dira – kaže Živković.
Ovog leta tragači za zakopanim blagom krenuli su i na istok – prema Sokobanji. Boravili su, pričaju meštani, u jednom od najstarijih naselja ovog kraja, Bovanu, tražili i nastavili dalje prema Ozren planini. Razlikuju se od "moravskih" jer na svom putu obavezno traže crkve ili iskopine nekadašnjih bogomolja i manastira. Kao i oni što kopaju pored Južne Morave i ovi su dosta dobro opremljeni. Sada nije nikakvo iznenađenje, još manje je novost, ako se naiđe na nekog ko sa ispitivačem (detektorom) u rukama hoda korak po korak... Neko ima "tonske indikatore" metala i obavezno slušalice preko ušiju, neko neprestano gleda u mali monitor ne bi li primetio reagovanje detektora...
Meštani doljevačkih, aleksinačkih i sokobanjskih sela, definitivno, toliko su se navikli na njih da malo i obraćaju pažnje...
Toma Todorović
[objavljeno: 20.08.2007.]
