Izvor: RTS, 20.Jun.2021, 16:55
Gde je Srbija na izbegličkoj ruti i kakvi su planovi – prosečan boravak migranta 23 dana
Uprkos pandemiji, broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava prošle godine popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema izveštaju UNHCR-a. Frančeska Boneli, šefica predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice u Beogradu, rekla je za RTS da svi zajedno možemo da pomognemo. Republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić kaže za RTS da oko 6.000 porodica čeka na stambeno rešenje problema.
Sve je manje izbeglica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje mogu da se vrate svojim kućama, a UNHCR, Agencija za izbeglice UN, pozvala je svetske lidere da rade na jačanju mira, stabilnosti kako bi zaustavili trend raseljavanja.
Uprkos pandemiji, broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava prošle godine popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema izveštaju UNHCR-a koji je objavljen u Ženevi.
Frančeska Boneli, šefica predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Beogradu, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, da na Svetski dan izbeglica nikada ovoliko veliki broj prisilno raseljenih ljudi u svetu nismo imali kao posledicu sukoba, ratova, zloupotreba ljudskih prava.
Smatra da je 82,4 miliona broj bez presedana, 26 miliona izbeglica, ljudi su napustili svoje zemlje, 48 miliona je interno raseljenih ljudi – to je zabrinjavajuće, za poslednjih deset godina imamo, kako kaže, porast, skoro dupliranje broja prisilno raseljenih.
"Setite se 2019, bilo je 79 miliona, znači četiri posto je poraslo od prošle godine, pozivamo svetske lidere da pojačaju napore, da krenu u pregovore, ove sukobe su ljudi stvorili i moramo da nađemo rešenja za izbeglice", rekla je ona.
Mnoge zemlje su bile zatvorene, ali ljudi beže iz Sirije, Avganistana.
"Kovid je zaustavio sva kretanja, ali ne i ratove. Iako nas je kovid blokirao, veliki broj izbeglica je morao da beži, životi su im bili u opasnosti, ali je uticao i na humanitarni rad, nismo mogli da odemo da pomognemo izbeglicama na terenu", rekla je Bonelijeva.
Podseća da je pre nekoliko meseci obeležena desetogodišnjica rata u Siriji, ali izbeglice iz Sirije još ne mogu da se vrate svojim kućama jer rat tamo još besni.
"UNHCR je od 70-ih ovde i bavi se zaštitom izbeglica, ali prvi put od kada smo počeli da radimo, vidim ovako visoke brojeve. Posle Drugog svetskog rata, ljudi koji su napisali Konvenciju o izbegličkim pravima iz 1951. smatrali su da posle tragičnih događaja više nikom neće pasti na pamet da započne rat, ali to nije bilo tačno", kaže Bonelijeva.
Dodaje da ima mnogo sukoba zbog čega je 82 miliona ljudi raseljeno, većina je u siromašnim zemljama, Pakistanu, Ugandi, Kolumbiji, Bangladešu – gde je više od milion izbeglica kojima je pandemija pogoršala stanje, moramo da podelimo i odgovornost širom sveta da dođemo do mira i da se ljudi vrate kući i žive dostojanstveno.
Na šta treba da ukažemo, kako možemo da pomognemoSmatra da svako može da pomogne i odigra važnu ulogu, a potrebno je da razumemo patnje izbeglica.
"Kada smo primorani da usled rata napustimo domove, potrebna je solidarnost, da pomognemo zemljama koje primaju izbeglice, da izdaju dokumente da ponovo započnu život, potrebna je pomoć deci Є obrazovanje, zaštita, puno dece je usled rata ostalo bez roditelja. Od 2018. do 2020. više od milion dece se rodilo u egzilu, to će biti izgubljene generacije ako ne intervenišemo. Svi možemo da odigramo svoju ulogu, svetski lideri i svako od nas kao izraz solidarnosti da ih dočekamo uz dobrodošlicu", kaže Bonelijeva.
Bonelijeva ukazuje da je bilo više od milion sirijskih izbeglica koje su prolazile kroz Srbiju dok je bila aktuelna zapadnobalkanska ruta, a od 2016, kada je zatvorena ta ruta, imamo mešovito kretanje.
Podvlači da izbeglice imaju prava, ali im je potrebna i međunarodna zaštita. Nema ih mnogo u Srbiji jer je većina migranata u tranzitu, više od 60.000 je prošlo uprkos pandemiji, a u 19 centara je oko 5.500 ljudi izbeglica i migranata.
Kaže da je Srbija tranzitna zemlja, ali ljudima je potrebna međunarodna zaštita, hoće novi život pa su im potrebni dokumenti, oko 30 ljudi je dobilo međunarodnu zaštitu u Srbiji prošle godine, a od 2008. za oko 200 je priznat izbeglički status.
Izbeglice su ljudi, poseduju ljudski kapital, znanje, i podseća da su Ajnštajn i Odri Hepbern bili izbeglice, a doprineli su svetu svojim radom.
"Izbeglice u Srbiji mogu doprineti napretku ne samo Srbije nego celog čovečanstva, svi zajedno možemo da uradimo nešto da poboljšamo situaciju", zaključila je Frančeska Boneli.
Cucić: Oko 6.000 porodica čeka na rešenje stambenog pitanja Republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da oko 6.000 porodica, izbeglica iz BiH, Hrvatske i interno raseljenih s KiM, čeka da reši stambeno pitanje.
"Duboko smo ubeđeni da ćemo najveći deo toga rešiti u narednih par godina. Što se interno raseljenih tiče, ne postoji spremnost međunarodne zajednice, sve se rešava iz nacionalnog budžeta, oko 500 porodica godišnje, što je malo u odnosu na to koliko im treba. Njih je preko 13.000 koji bez pomoći neće moći da reše svoje stambeno pitanje i mi na svaki način već tri godine pokušavamo da to međunarodnoj javnosti kažemo", rekao je Cucić.
Podseća da Srbija ima 210.000 raseljenih, stopa povratka na Kosmet je najmanja od kada se meri – 1,7 posto.
To, kaže, nigde nikada nije bilo i to zaslužuje odgovarajuću pažnju onih koji nisu umeli da ih zaštite dok su bili tamo odakle su morali da odu.
Oko 800 stanova je obezbeđeno što iz budžeta, što iz regionalnog stambenog programa od početka godine u 140 opština i gradova, kaže Cucić.
"Oko 2.000 će biti ukupno u ovoj godini, mi smo i prošle godine, uz kovid, 2.100 porodica uslelili, dali građevinski materijal, dali seoske kuće, montažne kuće, 700 ili 800 stanova. Ove godine ćemo učiniti više od toga, dinamika je otprilike pet useljenja dnevno i tu dinamiku držimo skoro deset godina", kaže on.
Ukazuje da su oko 23.700 porodica pomogli egzistencijalno – to je grad od 100.000 ljudi, a Srbija je, za razliku od komšija, dobijala najmanje podrške.
"Kažnjavaju nas za svašta, ali kada smo dobili podršku kroz regionalni stambeni projekat, EU je tu učinila sjajan potez – nadam se da će učiniti i sa raseljenima, davao nam je daha, to je 7.500 rešenja i onda uz naših 7.500 to već ima smisla", istakao je Cucić.
Prema njegovim rečima, preko 400 stanova čeka upotrebnu dozvolu, što znači da se nešto radi.
Kada je reč o migrantima, ima 19 prihvatnih centara, a 5.500 migranata je u tranzitu.
"Pet centara je na spavanju, nema nikoga, sada je 23 dana prosečan boravak u Srbiji. Mi ulazimo u godinu kontinuiteta i gledamo kako da unapredimo naše centre i kvalitet smeštaja jer što je kvalitet bolji, i oni su mirniji", rekao je komesar za izbeglice.
"U komšiluku su uslovi prilično loši i gde se u skladu s tim i oni ponašaju vrlo loše. Mi ne želimo to, nemamo ekscese, imamo sjajnu saradnju s policijom i otvoreni smo. Dva su načina da se branite, jedna je da stavljate žicu, žicu, žicu, što ponekad uspe, a drugi je da budete pristojni prema tom svetu", zaključio je Cucić.
Još 2.800 kuća ove godine Za izbegle iz Hrvatske i Bosne, ove godine biće obezbeđeno 2.800 kuća. Najveći broj izbeglih, prognanih i interno raseljenih Srba trajni smeštaj je pronašao u Vojvodini, njih oko 26.000.
Maja Devetak stigla je kao petogodišnja devojčica sa roditeljima iz Siska u Banat 1995. godine. Najveći deo života njena porodica je provela kao podstanar da bi u januaru ove godine trajno rešila stambeno pitanje.
"Posle 26 godina podstanarskog života, evo, napokon ja, suprug i četvoro dece rešili smo trajno naše stambeno pitanje. Živeli smo u trideset kvadrata, bilo je jako teško i mučno, svašta smo proživeli, ali napokon smo se ovde smestili i srećni smo. Ovo je lep prostor za nas i decu, deca idu u školu, ja sam domaćica a suprug radi", ističe Maja.
Dodaje da čezne za zavičajem i da bi volela da deci pokaže korene.
Pored zgrada za kolektivno stanovanje, veliki interes izbeglih i raseljenih lica vlada i za seoska domaćinstva. Dobra seoska kuća u pograničnim delovima Vojvodine može da se kupi za nekoliko hiljada evra. Šta je uradio Grad Zrenjanin?
"Do sada 130 stambenih jedinica, 60 otkupa seoskih domaćinstava, devet montažnih kuća, 160 paketa građevinskog materijala, 65 paketa ekonomskog osnaživanja, što ukupno dođe preko 420 porodica kojima smo trajno rešili stambeno pitanje, obezbedili im krov nad glavom ili im dali neku pomoć za pokretanje sopstvenog biznisa kako bi uvećali svoj porodični budžet", ukazuje Dragiša Albulj, koordinator za stambena pitanja izbeglih i raseljenih lica u Opštini Zrenjanin.
U Kleku se, dodaje, gradi objekat sa 25 stambenih jedinica.
"Radovi su počeli 26. aprila, tako da bi tamo negde početkom sledeće godine trebalo još 25 porodica da dobije svoj krov nad glavom i da stambeno reše svoje pitanje", dodaje Albulj.
Od 2006. godine, preko fonda za pružanje pomoći izbeglim i raseljenim licima, Pokrajinska vlada je obezbedila 500 kuća, 800 paketa građevinskog materijala, a akcija se nastavlja i ove godine.
.jpg)
