Izvor: Politika, 29.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Futog srpska prestonica kupusa
Proizvodnja kupusa u Futogu prvi put se pominje u turskom popisu iz 1578. godine
Futog – Tradicionalna 12. „Futoška kupusijada“, koja predstavlja promociju najpoznatijeg agrarnog brenda ovog kraja – futoškog kupusa, održana je juče na platou ispred Kulturno-informacionog centra „Mladost“ u Futogu. Za razliku od prošle godine, kada su zbog političkih razmirica u jednom danu organizovane dve istoimene manifestacije, ovoga puta sve je bilo po protokolu. Brojni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posetioci uživali su takmičenju za izbor najteže glavice, spremanju slatkog kupusa, sarme, pita i drugih specijaliteta od ovog povrća, ali i bogatom kulturno-zabavnom programu.
Ovogodišnju kupusijadu, a paralelno sa njom i drugi Susret proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije, sa ciljem da se predstavi ova delatnost i ukaže na značaj očuvanja starih zanata, organizovali su Udruženje proizvođača i priređivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa „Futoški kupus“, Poljoprivredna škola sa Domom učenika, KIC, osnovne škole i Mesna zajednicau Futogu, a pokrovitelj je bio grad Novi Sad.
– Futoški kupus je prvi agrarni brend Srbije, sa zaštićenim geografskim poreklom od 2008. godine. Najveći deo proizvodnje plasiramo na domaće tržište, ali je znatno skočila i potražnja iz zemalja Evropske unije. Protekle sezone prodaja futoškog kupusa u inostranstvu bila je višestruko veća nego ranije, a nadamo se da će se ovaj trend nastaviti. Prve tone kiselog futoškog kupusa lane su izvezene u Australiju, dok ćemo se ove godine naći i na kanadskom tržištu– kaže predsednik udruženja „Futoški kupus“ Goran Puača.
Prema njegovim rečima, kupus najviše traže iseljenici iz republika bivše SFRJ i okolnih zemalja, ali je sve više i stranaca koji prepoznaju kvalitet proizvoda iz Futoga. Dragica Jelčić, direktorka firme „Janja“, koja se bavi preradom kupusa, ističe da proizvođači nemaju nikakvih problema oko izvoza i naplate. „Mi spakujemo proizvod i pošaljemo, a oni uplate novac na devizni račun“, objašnjava ona.
Proizvodnja kupusa u Futogu prvi put se pominje u turskom popisu iz 1578. godine. U 17. veku po čuveni kupus dolazili su šajkama Dunavom kupci iz Evrope,ali i sa karavanima kamila trgovci iz Turske, Persije i Bliskog istoka. Pravi „bum“ futoški kupus doživeo je u 18. veku, kada je redovno prema Budimpešti i Beču plovilo po deset dupke punih carskih brodova. Proizvodnjaovog povrća u Futogu je preraslautradiciju, a mesto je poslePrvogsvetskogratadobilo Nižupoljoprivrednu školu. Nakon Drugogsvetskogrataona jepreraslauSrednjupoljoprivrednu školu, cenjenudodanas.
Profesorka Dragica Ristić sa učenicima (Foto M. Mijušković)
Profesorka ratarstva, povrtarstva i praktične nastave Dragica Ristić kaže nam da se uzgajanje futoškog kupusa izučava u ovoj školi sa preko 900 učenika, na oglednoj parceli od jednog hektara. Reč je o organskoj proizvodnji, bez hemije i pesticida, samo „stajnjak“, mehanička obrada i puno zalivanja. Sve proizvedene količine kupusa upotrebe se u svežem ili kiselom stanju u školskom restoranu, pošto se u okviru škole nalazi i Dom sa 200 učenika.
– Futoški kupus ima svetlije i tanje listove od hibrida, sa tanjom nervaturom, tako da je mnogo savitljiviji. Od njega se lakše uvija sarma. Međutim, futoški kupus manje rodi od hibrida, skoro i do pedeset odsto, ali cena im je skoro ista. Proizvođači iz ovog kraja interes su našli u velikim zasadima, pojedini imaju i po sto hektara, i sve organizovanijoj preradi. Njihova deca najčešće idu u našu školu – objašnjava nam profesorka Ristić.
Najveću glavicu kupusa ove sezone od 8,250 kilograma proizveo je Dragoljub Topalov. Druga i treća od 7,190 i 7,140 kilograma su iz domaćinstva Akin – Filipa i Milosave. Najboljima je priznanja uručio Darko Miličić, proslavljeni košarkaš „Minesote“, „Detroit pistonsa“, „Orlando medžiksa“ i „Hemofarma“, koji je kao klinac živeo u Futogu, a „meso voleo ipak više od kupusa“.
Od 53 prijavljene ekipe, najukusniji kupus skuvali su Nidža DS i Nikola Tupanjac, druga je bila ekipa sa Slane Bare Milene Kovačević, a treća Doma za decu i omladinu u Veterniku sa majstorom Veljkom Mikićem. Za kulturno-zabavni program pobrinuli su se folklorni i tamburaši orkestar KIC-a, plesni studio „Miroslav Batak Mićko“ i „Zvezde granda“.
------------------------------------------------------------------------
Pavličić: Veliki potencijal manifestacije
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić kaže da je grad prepoznao turistički potencijal „Futoške kupusijade“. On ističe zadovoljstvo što je futoški kupus, koji je brend već dugi niz godina, uz ovu manifestaciju postao prepoznatljiv proizvod Novog Sada. „Futoška kupusijada svake godine dobija sve više učesnika, kao i takmičara i posetilaca, i ja želim da se taj trend nastavi“– rekao je Pavličić.
Miroljub Mijušković
objavljeno: 30.10.2011.
