Izvor: Danas, 04.Dec.2015, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Funkcioneri, etika i pravo
Tekstovi Aleksandre Bulatović ( 23. 11. 2015) i dr Miodraga R. Đorđevića (25. 11. 2015) takvog su kvaliteta da gotovo automatski izazivaju saglašavanje, ali zaslužuju i dopune. Iz teksta Aleksandre Bulatović navodim citat: "Međusobno delovanje formalnih ograničenja, oličenih u pravnim propisima, i neformalnih ograničenja koji su oličeni u etici, unutar određenog političkog konteksta određuju ponašanja pojedinaca koja vode ka krajnjim rezultatima. Pravo i zakoni predstavljaju osnovnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << 'promotera' etičkih vrednosti. Međutim, pravo i zakoni određuju samo minimalne standarde etičkog ponašanja koje zajednica nameće sebi da bi ostala civilizovana..."
Poguban stav da se konkretna oblast reguliše prvoredno pravnim propisima, najčešće bez etičkih kodeksa i bez strategije, jer stvara onu nakaradnu situaciju da svaka nova vlast kreće iz početka i ne stigavši da uredi konkretnu oblast podzakonskim i drugim opštim aktima, samo stvara izgovor sledećoj vlasti da sve radi iznova. Postoje kod nas čitave "planine hartije" pod nazivom: "propisi koji više ne važe". Kada je neka oblast slabo ili nedovoljno regulisana, svaka nova vlast prvoredno mora da sačini strategiju, a potom propise i etičke kodekse.
Već takav redosled kanališe funkcionera koji pretenduje da rukovodi da pošto javno saopšte i viziju i misiju, planove rada (akti koje mogu da se autentično tumače), krene u rukovođenje. Pravno lice kojim funkcioner rukovodi mora pre da ima usklađenu liniju i propisa i etike. Ako to nije slučaj, pre periodičnih i godišnjih izveštaja o radu, preko kojih se ocenjuje funkcioner, nadležni kontrolni organi obezbeđuju takve "najopštije uslove rada" za funkcionera. (Upravni odbor, nadzorni odbor, ili neko treći, kao nadležan organ, ima navedenu obavezu).
Važna napomena: Ako funkcioner, koji prvi mora da (neupitno) ispunjava sve uslove za to mesto, na čelu pravnog lica nije u stanju da menja zaposlene, nikada u ocenjivanju ne bi smeo da dobije ocenu: "ne zadovoljava" (izuzev u slučajevima koji su regulisani aktima pravnog lica, tj. ako su razlozi za takvu ocenu do njega lično). "Oktroisana: prava i ovlašćenja, oktroisane i obaveze i odgovornosti".
U tekstu dr Miodraga R. Đorđevića on navodi: "Danas, u našem društvu, politika i moral se pojavljuju kao divergentni ("beže" jedno od drugog, primedba Z. B.) elementi društvene strukture, pri čemu manifestuju, najvećim delom, svoje negativne dimenzije... Zato se, u procesima političkog odlučivanja, pitanje moralnog postupanja mora stalno aktuelizirati, jer samo moralna politika može biti od koristi državi i društvu."
Naravno - rekao bi svako ko ovo pročita. Političke organizacije koje kandiduju političke funkcionere, sa stanovišta ocenjivača takvih funkcionera, ako se hoće i sa stanovišta istorije, jesu odgovorne i kada imaju posrednu odgovornost u izboru konkretnog, političkog funkcionera. Država i ovde ima važnu ulogu.
Strategijom, zakonima, drugim propisima i etičkim kodeksima, pri uređivanju političkih organizacija, država mora da normira obavezu političke organizacije za smenu političkih funkcionera koga nadležni kontrolni organi (vladini, nevladini, sindikati, mediji, i presudno: esnafske organizacije koje se za datu oblast smatraju relevantnim i dr.) kvalifikuju za "podupirača" neželjene, pomenute, divergencije, politike i morala, kada se šteta od takve delatnosti jasno evidentira.
Važna napomena: Politički funkcioner koji je smenjen, jer nije bilo druge, sramoti političku organizaciju koja makar posredno stoji iza njegove promocije, samo ako ne bude smenjen! Politički funkcioner koji je smenjen ne sme više nikada da bude kandidovan za političku funkciju!
Zoran Bekvalac, dipl. pravnik, Sombor
