Izvor: Blic, 06.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbal loš, sponzora sve više
Fudbal loš, sponzora sve više
BEOGRAD - Uprkos tome što su poslednjih godina brojni privrednici i ugledne firme novcem 'ušli' u mnoge prvoligaše i drugoligaše, a pojedini političari 'autoritetom' zalegli za svoje ljubimce, jugoslovenski klupski fudbal je definitivno na najnižim granama. S druge strane, neumesno je ovih dana i pominjati Svetsko prvenstvo u fudbalu, na kojem nastupaju reprezentacije koje su naši fudbalski profesionalci javno svrstavali u rang 'amatera'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Kako i od čega žive naši klubovi? Novca od ulaznica, kao nekada u SFRJ ili na evropskim mečevima, nema, pošto se na stadionima nađe tek nekoliko stotina navijača. Od reklama i TV prenosa se pre deceniju moglo živeti, ali su danas nezanimljivost i očigledna neregularnost takmičenja oterale i gledaoce i oglašivače. Način za preživljavanje, kako ističu vlasnici, odnosno čelnici fudbalskih klubova, omogućava jedino prodaja igrača, ali to pre svega u lige po vrednosti jednake našoj - Rusiji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj... O jačim evropskim šampionatima nema ni govora, jer je naše prvenstvo siromašno asovima, pa su, sem za izuzetke, vrata Italije, Nemačke ili Engleske odavno zatvorena.
Partizan i Crvena zvezda se samofinansiraju prodajom igrača u inostranstvo. Do nekog novog odlaska preko granice bivši svetski prvak će od transfera Mihaila Pjanovića i Milenka Aćimovića solidno živeti narednih 12 meseci. Isti slučaj je i sa crno-belima, koji će ovog leta, zahvaljujući prodaji Saše Ilića i Vladimira Ivića, moći da žive sledeće sezone. Pored velikih, isto je i u takozvanim malim klubovima - Zeti iz Golubovaca, pljevaljskom Rudaru, Obiliću, OFK Beogradu, Sutjesci, Zemunu, kragujevačkom Radničkom.Železnik je, recimo, suprotan primer. Finansira se isključivo iz džepa Dragana-Ace Bulića, biznismena i predsednika Zajednice prvoligaša, vlasnika lanca kladionica 'Lavovi'. Slično je i u Hajduku iz Kule, gde su sponzori braća Rodić, vlasnici lanaca nekoliko ugostiteljskih objekata i robnih kuća 'Rodić MB'. Slično je i u Čukaričkom, o kojem je brigu preuzelo građevinsko preduzeće 'Stankom' na čelu sa Aleksandrom Mihajlovićem, sinom Živorada Mihajlovića, poznatijeg kao Žika Muštikla, visokog funkcionera SPS.
S druge strane, nekadašnji reprezentativni golman Partizana Ranko Stojić se, po završetku karijere u Belgiji, posvetio menadžerskim poslovima, a njegova firma je preuzela brigu oko beogradskog Rada. Sartid je, opet, drugi primer, jer se finansira iz budžeta smederevske železare, koja upravo dovršava jedan od najlepših stadiona u zemlji. Vojvodina je pod patronatom firme 'MK komerc', vlasništvo biznismena Miodraga Kostića iz Novog Sada, dok se Dragačevac na privremenom radu u Beogradu, Vićentije Petrović, brine o Mladosti iz Lučana.
Novi drugoligaš iz Apatina se finansira od strane pivare, odnosno direktora Radeta Svilara, a Zvezdara od porodice Trojanović. Od nekadašnjeg poznatog biznismena, pokojnog Branislava Trojanovića, nasledstvo je preuzela kćerka Nataša.
U drugoj ligi je situacija, kada je u pitanju budžet klubova, slična kao i u eliti. Novi prvoligaš Javor je magnet za mecene, a direktor kluba Tomislav Savić kaže da su oni bili presudni za uspeh.- Sve što smo uradili sigurno ne bi imalo ni približan efekat da nije podržano organizaciono i finansijski. Najviše se duguje ključnim ljudima, predsedniku Dušanu Sekuliću i potpredsednicima Darku Beševiću, Draganu Lazoviću i Slobodanu Jovanoviću. Dosta su uložili, kako finansijski, tako i po pitanju celokupne organizacije. Sada smo u samom vrhu, ali posao nije završen - gradi se južna tribina, svlačionice, pomoćni tereni na Jelića polju, novinarske kabine i radi se na svim potrebnim tehničkim uslovima da komfor ne bude slabiji u odnosu na bilo kog drugog prvoligaša. Za sve to su potrebna ogromna finansijska ulaganja - kaže Savić.
I Novi Pazar je očigledan primer da su 'prste umešali' biznismeni, ovoga puta ugledni meštani Tarik Imamović i Veselin Simić, koji i obavljaju funkcije predsednika i potpredsednika kluba. Ista situacija je i u Banetu iz Raške, te Remontu iz Čačka, čiji je sponzor Stanislav Predić Cane. Slično je i u Obrenovcu, koji je dobio novog prvoligaša - Radnički. Iako se pričalo da je za 'kormilom kluba' Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Republike Srbije je to više puta demantovao, navodeći da je on samo navijač kluba.
Sponzor Budućnosti iz Banatskog Dvora je porodica Vučurović, predstavnik firme satova 'Nivada' za Jugoslaviju. Mirko je vlasnik kluba, stadion koji je izgradio nosi njegovo ime, obavlja ulogu predsednika kluba i potpredsednik je Partizana, dok se kćerka Vukica nalazi u ulozi potpredsednika Budućnosti.
Budvanski Mogren i niški Radnički su takođe novi članovi Prve lige koji žive isključivo od samofinansiranja, prodaje igrača, ili od pomoći gradskih struktura. Za život beogradskog Radničkog se, pak, brine 'Jugopetrol', Big Bul iz Bačinaca je pod patronatom lokalne fabrike mesnih prerađevina, ČSK pod čelarevskom pivarom, kruševački Trajal pod fabrikom guma... U nekadašnjem prvoligašu Spartaku dugo su glavnu reč vodili sponzori, a najupečatljiviji je bio Moma Rajić, da bi na kraju svi digli ruke od Subotičana koji će naredne godine nastupati tek u Trećoj ligi. Interesantno je pomenuti i da nekada uspešni klubovi u kojima su značajnu ulogu imali funkcioneri iz bivšeg režima, sada ili ne postoje, ili ni približno nisu uspešni kao nekada. Milicionar je nestao kao profesionalni fudbalski klub, a Palilulac, koji je iz 'prikrajka' redovno gledao funkcioner SPS Ivica Dačić, više nije 'malo čudo koje obećava'. E. B.
