Izvor: Blic, 03.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fri-šopovi zvrje prazni
Fri-šopovi zvrje prazni
Mi smo, ako ne jedina, ono bar jedna od retkih zemalja u svetu koja na svom aerodromu i graničnim prelazima nema prodajne objekte - kaže za 'Blic' Marela Ilić iz 'Geneksa', koji je vlasnik šest (od ukupno 27) prodajnih objekata u bescarinskim zonama sa susednim državama. Odlukom iz 2001, kojom je zabranjeno poslovanje djuti-fri šopova, prema rečima Ilićeve, na velikom gubitku su kako vlasnici ovih prodavnica, tako i sama država.
Fiksni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << troškovi za zatvorene fri-šopove na graničnim prelazima, u bescarinskoj zoni, koje plaćaju vlasnici objekata, godišnje iznose oko 260.000 evra. To, međutim, nisu jedini gubici koje ove firme, ali i država, knjiže protekle tri godine.
- Poslednjih godina, kada su fri-šopovi radili, promet je bio oko 13 miliona dolara. Mi smo na to državi plaćali 10 odsto taksu, što je oko 1.300.000 dolara godišnje. Sada je samo na jednom graničnom prelazu sa Bugarskom (Gradina) mesečni promet bugarskih prodavnica preko tri miliona evra, a mi nemamo pravo da tamo radimo - kaže Ilićeva i dodaje da je, od kada su naše bescarinske prodavnice zatvorene, na prelazu Vatin sa Rumunijom otvoreno 11 prodajnih objekata.
U većini zemalja koje su ukinule fri-šopove na svojim drumskim graničnim prelazima otvorene su taks-fri prodavnice, koje na robu plaćaju umanjen porez na dodatu vrednost. U našem zakonodavstvu, međutim, ne postoji nikakva odredba koja bi omogućila da se bilo kakva privredna aktivnost obavlja u objektima koji su u bescarinskoj zoni. Vlasnici objekata nemaju pravo da prodaju robu čak ni sa svim državnim zahvatanjima (porez, carina, akcize).
- Nadležno je Ministarstvo finansija, koje nema baš dovoljno sluha za ovakve stvari. Mi smo od njih tražili da nam omoguće da bilo šta radimo kako bismo mogli da isplatimo svoje fiksne troškove. Oni kažu da je dozvoljeno sve što nije zakonom zabranjeno, pa da slobodno prodajemo svoju robu tamo. Ja pitam - kako da natovarimo robu i iznesemo iz zemlje tek tako? Šta da damo kao dokaz na granici? Ne mogu, valjda, samo da kažem: 'meni rekli u Ministarstvu, pa mi doneli' - priča Mariota Ilić, dodajući da su oni poslali Ministarstvu kao primer zakon koji je o ovakvim prodavnicama, po ukidanju fri-šopova, donela Slovenija.
Prema rečima Ilićeve, vlasnici bi bili zadovoljni da im se dozvoli bilo koji vid poslovanja kako bi podmirili svoje troškove, ali i nešto zaradili, jer je te granične prelaze, recimo, samo protekle godine prešlo oko 12 miliona ljudi.
- Ne moraju to da budu djuti-fri šopovi. Nek nam daju da otvorimo taks-šopove, sa 50 odsto umanjenim PDV-om, ili bilo kakve druge prodavnice, pa čak i sa carinom, porezom i akcizom, samo neka nam omoguće da radimo - ističu u 'Geneksu', dodajući da je i državi valjda u interesu da ulije nešto para u svoj budžet.
U Ministarstvu finansija već danima nema nikog ko bi mogao da nam ispriča šta se dešava sa zakonom (ili već nekim podzakonskim aktom) koji bi ovu oblast regulisao, te su nas uputili na Ministarstvo trgovine, a ovi, kao 'nadležni samo za unutrašnji robni promet', na Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom. I tako, krug kreće iz početka, i niko nije kompetentan i nadležan za ova pitanja. Jovana S. Polić
