Izvor: Blic, 12.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Forenzičari na srpski način
Srpski forenzičari gledaju serije u kojima njihove kolege rešavaju složene mozaike zločina, ali kažu da iz toga niti može da se nauči posao, niti kako izvršiti savršen zločin. Prepoznaju se u ponekom liku, ali češće u seriji prepoznaju svoje "klijente".
Kad nastupaju forenzičari?
Odluku o tome da li neko telo ide na obdukciju ili ne, donosi lekar Službe za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, ukoliko je smrt nastupila u stanu ili u ustanovama socijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaštite. Dr Srboljub Raspopović, načelnik ove službe, kaže da čim primeti na telu nešto što bi moglo ukazivati na tragove nasilne smrti, umesto da potpiše potvrdu o smrti, prijavljuje slučaj policiji.
- Bolje i da se uradi stotinu obdukcija, pa da se ne nađe ništa, nego da i jedna osoba bude sahranjena, a da je ubica na slobodi. Godišnje u Beogradu umre 6.500 do 7.000 ljudi, leti to bude 20 ljudi dnevno, a zimi do 30. Ovo je relativno mirna sredina, pa je među ljudima koji umru kod kuće mali broj nasilnih smrti - kaže Raspopović, dodajući da Služba radi na teritoriji Beograda, 365 dana u godini od 00 do 24 sata.
Ljudi pogrešno misle da je sudska medicina leš, ne znajući da najveći deo posla dolazi tek kada se tumače rezultati obdukcije i informacije s mesta zločina.
- Pravite mozaik, kao kada sklapate pazl slagalicu, a poslednja figurica vam kaže "klik" - kaže dr Branimir Aleksandrić, načelnik Instituta za sudsku medicinu.
Nacionalni Institut za sudsku medicinu obavlja DNK analize iz bioloških tragova koji ostanu na mestu zločina i tako traži sponu između sumnje i stvarnog dokaza. Godišnje urade do 200 DNK analiza, 1.500 obdukcija i oko 150 utvrđivanja spornog očinstva.
Na radnom mestu srpskih forenzičara atmosfera je opuštena i prijatna, čak vesela. Posetioci će se možda zgranuti kad zaključe da u velikim "gorenje" frižiderima ne stoje sokići, već kosti uredno spakovane u plastične posude, no "posao je posao". Čak je i kancelarija načelnika Aleksandrića potpuno obična, sve dok ne primetite maleni detalj - svećnjak u obliku lobanje. Ako se zanemare neprijatni mirisi iz prizemlja, namena zgrade Instituta sa savremenom biološkom i DNK laboratorijom ne bi se baš tako lako utvrdila.
Na pitanje koliko je "srpski CSI" sličan svojim televizijskim kolegama, dr Oliver Stojković, načelnik DNK laboratorije, kaže da "osim što se u serijama doda malo dramske note i ulepša realnost pa preplanuli forenzičari šetaju po plažama Majamija, sve drugo je isto kao kod nas". Čak im, dodaje Aleksandrić, kažu da su na njihovom Institutu žene najlepše.
- U seriji vide neku dlaku i kažu: "Aha! To je dlaka od tog i tog čoveka". Ne može za to vreme da se završi analiza i još da vam aparat odmah izbaci ime i prezime, i kad je rođen. Osim toga, u Srbiji nije praksa da forenzičari prikupljaju dokaze na terenu, već to radi policija, pa je nepristrasnost obezbeđena - kaže Stojković.
„Neuništivi" DNK
DNK analizama identifikovani su ostaci svetog Luke, jevanđeliste od pre 18 vekova! DNK je korišćen i prilikom identifikacije ruske carske familije Romanov, a nedavne analize sprovedene na ovom institutu potvrdile su da je despot Stefan Lazarević sahranjen u manastiru Manasija, a ne u manastiru Koporan, kako se verovalo. Pre deset godina analizirana je krvna mrlja stara više vekova kako bi se utvrdio identitet potencijalnog unuka Žozefine i Napoleona. Putem DNK u SAD su oborene brojne smrtne presude. Advokat koji je odbranio poznatog fudbalera O'Džej Simpsona, optuženog za ubistvo bivše supruge i njenog prijatelja, napravio je "Projekat nevinosti". Tako je DNK analizom oslobodio dvadesetak ljudi "na korak" od smrti.
Gledajući TV serije, pa i specijalizovane krimi-kanale, od kojih se neki reklamiraju motom "Rođeni za kriminal", gledalac se zapita da li se potencijalni zločinci s daljinskim upravljačima mogu obučiti za izvršenje savršenog zločina. Aleksandrić kaže da je to apsolutno nemoguće.
- Nema idealnog zločina. Profesionalno smo deformisani da odmah tražimo znake podmetačine ili simuliranog samoubistva - kaže on, dodajući da i pored višedecenijskog iskustva ne bi uspeo da izvrši savršen zločin.
Poznat je slučaj iz Švedske, gde se pre mnogo godina forenzičar "oprobao" u kriminalnim radnjama, ali su mu njegove kolege sudski medicinari, predvođeni čovekom srpskog porekla, "došli glave".
U Institutu kažu da je za rezultat DNK analize dovoljno pet sati i dvadeset ćelija, a da svaki čovek ima deset miliona milijardi koje neprestano "seje" - kada govori, pije, puši, dodiruje nešto. Tako se može analizirati dlaka, krv, mokraća, semena tečnost, koža, pljuvačka...
Ipak, DNK rezultati nikad nisu ekskluzivni jer postoji čitav mozaik dokaza na kojima rade i toksikolog i histopatolog, lekar, genetičar... Postoje dela gde nisu ostavljeni biološki tragovi. Tako je, na primer, bilo u slučaju ubistva trogodišnje Katarine Janković koja je seksualno zlostavljana. U ovom slučaju presuđeno je na osnovu drugih dokaza.
Na pitanje šta bi poboljšalo kvalitet rada srpske forenzičke službe, Stojković kaže da je potrebno doneti zakon o DNK registru, kakvi postoje na Zapadu. Zahvaljujući tome 10 odsto krivičnih dela se tako apriori otkrije, čime se mogu sprečiti serijske ubice. I Srbija je imala dvojicu serijskih ubica. Pre 15 godina uhapšen je čovek posle trećeg ubistva u nizu. U drugom slučaju, po scenariju sličnom filmskom, ubica se selio s porodicom iz mesta u mesto i u svakom odabirao po jednu žrvtu i ubijao je. Pao je istog dana kada je policija objavila fotorobot.
Kako je u Institut stigla podlaktica
Branimir Aleksandrić namerava da penziju provede u pisanju scenarija za epoizode neke potencijalne "CSI Srbija" serije. Za jedan nastavak idealno bi poslužio slučaj podlaktice koja je stigla u Institut jednog petka pre 12, 13 godina.
- To je bilo baš kao na filmu! Mesec dana ranije nestala je asistentkinja iz susedne zgrade. Onda je u Institut policija donela samo jednu podlakticu mlađe ženske osobe pronađenu u Pančevačkom ritu. Ronioci su nastavili da traže i već u ponedeljak smo sastavili skelet, za koji se ispostavilo da pripada koleginici. Posebno zanimljivo je bilo što je podlaktica bila precizno ravno isečena, pa smo zaključili da je to uradio neko ko je "znao posao", što je mogao da bude i neko od kolega. Istraga je sužena, i došli smo do saznanja da joj je bivši muž, tada već oženjen drugom ženom u inostranstvu, svojevremeno pomagao dok je preparisala leševe. Sumnja je pala na njega, raspisana je poternica, a kako ga je nešto "čačkalo" da se vrati na mesto zločina, uhvaćen je odmah na granici - seća se Aleksandrić.
