Izvor: Politika, 12.Okt.2010, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fond časova „kroji” višak u prosveti

U Srbiji je najmanje 3.000 nastavnika bez punog fonda časova. – Kako preživeti sa 4.000 dinara mesečno

Iako je prošlog meseca ministar prosvete dr Žarko Obradović rekao da su 103 nastavnika proglašena tehnološkim viškom i da 4.268 prosvetnih radnika u Srbiji nema pun fond časova, predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Foruma beogradskih gimnazija, inače i sami profesori, tvrde da danas niko u prosveti ne zna kakvo je pravo stanje na terenu. U medijima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se mogla pročitati i izjava ministra i da je u Srbiji 2.727 nastavnika bez punog fonda časova, ali da postoji 2.553 raspoloživih radnih mesta koja će se popuniti preraspodelom nastavnog kadra.

– Ja sam kao potpredsednik USPRS razočaran jer ni ministar ni načelnici školskih uprava a ni direktori, nemaju konkretan i tačan podatak koliko je ljudi sa smanjenom normom – kaže za naš list Milorad Antić, koji je i predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda..

„Imamo slučaj profesora ruskog koji ima samo 10 odsto časova i prima platu od 4.000 dinara, ili profesora građevine koji me pita kako da posle 34 godine staža živi sa 15.000 dinara mesečno”, kaže Antić, dodajući da je jedino rešenje u odgovarajućem socijalnom programu.

Profesor koji predaje računarstvo i informatiku u Školi za negu lepote smatra da će bez punog fonda časova ili zaposlenja mahom ostati predavači u školama koje nisu popularne mladima, poput mašinskih, hemijskih, tekstilnih, iako nude obrazovne profile koji su na listi deficitarnih zanimanja.

Na naše pitanje ko i kako određuje fond časova, Antić odgovara – Ministarstvo prosvete, zajedno sa Zavodom za obrazovanje i vaspitanje, a sve zavisi koji je predmet u pitanju i da li je trogodišnja ili četvorogodišnja škola. Učenici, recimo, iz srpskog jezika imaju dva ili tri časa nedeljno.

– Ukoliko se iz bilo kog razloga smanji potreba za nekim predmetom, onda jedan od nastavnika gubi časove. Primera radi, ako on umesto 20 ima 15 časova, to znači da mu se mora izdati tridesetočasovna radna nedelja, što automatski znači i manju platu. Znači, on gubi deo posla, a ne može mu se dati da sada čisti dvorište. Ovo je možda jedina profesija koja postoji u poslednjih 60 godina u kojoj nikad nije bio garantovan posao – kaže za „Politiku” predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić, inače profesor u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

On tvrdi da čak ni ministar ne može da zna tačan broj nastavnika koji nemaju pun fond časova, jer je „organizacija školskih uprava jako loša, nije dobar informacioni sistem, a delom stanje na terenu kriju i direktori i školske uprave”. On procenjuje i da profesori jezika nisu ugroženi, naročito ne francuskog ili nemačkog, čak i da je u porastu interesovanje za ruski jezik jer postoji potreba privrede.

Upitan kako se u školi rešava situacija kada se pojavi manjak časova, Sokić objašnjava da se pravi lista na osnovu zakonom utvrđenih kriterijuma i da poslednji na toj listi gubi čas.

– Mi smo se izborili za posebni kolektivni ugovor i u njemu se kaže kako se situacija rešava kada se pojavi manjak časova. Međutim, na terenu direktori ne rade tako, koristeći slabosti sindikata i kolektiva. To su standardni kriterijumi, ima povlašćenih kategorija poput porodilja, trudnica… Kriterijumi su godine staža, da li je neko samohrani roditelj, kvalitet rada... Zatim, ne mogu dva supružnika dobiti otkaz odjednom, čovek pred penzijom ne može biti sa manjkom časova – objašnjava Sokić.

Na naš komentar da to jako loše zvuči za mladu generaciju, jer mlad nastavnik onda tu nema šta da traži, Sokić odgovara da je to tačno i ne samo za mlade.

– Nikad nije bilo teže zaposliti se u obrazovanju i za to smo mi krivci jer smo zahtevali da sistem zatvori, jer svaki put kada se neko primi preko veze, neko drugi se istisne. Vi imate čoveka koji izgubi časove negde u Pirotu jer deca neće da uče francuski, a u Beogradu nekog zaposlite na pet časova. I sad da je ovo neki racionalni sistem, on bi ovoga poslao u Pirot. A treba imati u vidu i da nema para – kaže sagovornik, dodajući da nam predstoji racionalizacije na više nivoa – u planinskim područjima, u gradskim jezgrima gde je manjak populacije, tamo gde su više etničke sredine…

Da svaka medalja ima i drugu stranu, potvrđuje i priča načelnika Školske uprave u Novom Sadu Petra Viđikanta, koji je nedavno izjavio da se dešava i da zaposleni sa nepotpunom normom, kada mu se nađu nedostajući časovi, ne želi da ih prihvati iz nekih svojih razloga: ukoliko je reč o nerazvijenoj opštini koja nema novca da plaća putovanje nastavnika više nego što je plaćala prošle godine. Problem je i kada školi treba nastavnik sa punim fondom časova, a na listi za preuzimanje ima pet nastavnika kojima nedostaje po 20 odsto norme.

Po rečima načelnika, do problema dolazi i kada škola primi na dopunu norme nastavnika iz nekog udaljenog mesta, mada odgovarajući kadar ima mnogo bliže, u susednom mestu, ali su u susednom krugu, kao što su recimo, Novi i Stari Bečej ili Pećinci i Beograd.

Sandra Gucijan

objavljeno: 13.10.2010.

Nastavak na Politika...