Izvor: Glas javnosti, 29.Nov.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Firma „u čabru“, a diši dobro
BEOGRAD - Iako su do pre nepunih godinu dana vladini čelnici uveravali narod kako će svako dobiti po deo kolača od prodaje javnih preduzeća, zbog nadolazeće ekonomske krize akcije više niko i ne pominje, a kolač pripada samo pojedincima. Političarima su puna usta izjava da su javna preduzeća vlasništvo svih građana, ali izgleda da su ona sve samo ne javna, naročito kada je reč o zaradama menadžmenta i članova upravnih odbora.
Slučaj Krišto je samo vrh ledenog brega u ponašanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << stranačkih kadrovika, koji svim snagama kriju svoja primanja. Ipak, pojedini su pod pritiskom javnosti pristali da objedine podatke. Tako je Agencija za kontrolu letenja otkrila neka od primanja svojih čelnika.
- Prosečna zarada predsednika Upravnog odbora, koji ujedno obavlja i funkciju direktora agencije Nikole Stankova je 467.000 dinara, što predstavlja 2,9 prosečnih zarada u ovom preduzeću, odnosno 1,75 prosečna zarada oblasnog radarskog kontrolora - navodi se u kratkom saopštenju, ali bez podataka o bonusima i troškovima reprezentacije.
Za njih ima
Najveći srpski javni gubitaši kao nagradu za poslovanje imaju i najveće zarade. Tako u posrnuloj domaćoj avio-kompaniji, koja je u dugovima od preko 8,4 milijarde dinara, osnovna plata prvog čoveka iznosi tričavih 286.000 dinara.
- Plata generalnog direktora je po visini tek 36. po redu jer piloti imaju veće plate. Troškovi reprezentacije generalnog direktora „Jata“ Saše Vlaisavljevića iznose oko 25.000 dinara i 226 evra mesečno. Ukupno u 2008. godini na reprezentaciju je potrošen 284.421 dinara i 2.495 evra, a deo ove sume otpada na plaćanje hotela tokom službenih putovanja - neki su od iznosa koje su objavili u ovom preduzeću.
U „Elektroprivredi Srbije“, koja ima sto milijardi duga, na platama se ne štedi, a „fotelja“ generalnog direktora mesečno košta građane 370.000 dinara uz sve ostale beneficije koje ima kao direktor.
Veliki pritisak javnosti naveo je pojedine direktore da se „preventivno“ oglase povodom svojih primanja, pa je tako Miloš Milanković, prvi čovek „Elektromreže Srbije“, juče priznao da mu je plata „bezobrazno velika“, ali ipak nije želeo da otkrije o kojoj sumi je reč.
Neće, al’ mora
- Jeste ogromna, s obzirom na ono što dobijaju drugi zaposleni u Srbiji, ali je bazirana na koeficijentu koji sam zatekao kada sam došao u EMS decembra prošle godine - zagonetno je na novinarsko pitanje odgovorio Milanković, pravdajući se da plata koju prima prati broj radnih časova u mesecu i koeficijent dogovoren sa sindikatom, odnosno sa vladom.
- Sigurno je da postoje razlozi i prostor da se plata umanji i zaista jedva čekam da se donesu odgovarajuće odluke kako bi ona bila umanjena - zaključio je direktor EMS-a.
Nedavno postavljeni prvi čovek „Srbijagasa“ Dušan Bajatović pravdao se takođe da je njegova mesečna plata „bezobrazno visoka“ i da iznosi 270.000 dinara. Na tu sumu treba dodati i dodatna primanja za mesto u upravnom odboru rusko-srpske posredničke firme „Jugorosgas“. Trenutno naknada za tu funkciju iznosi fantastičnih 9.000 evra mesečno, pa kada se saberu ova dva iznosa direktor „Srbijagasa“ je rekorder po primanjima.
U Naftnoj industriji Srbije javnosti ne žele da otkriju naknade uz objašnjenje da su oni akcionarsko društvo, a ne javno preduzeće i da su plate u domenu poslovne tajne, ali u javnosti se pretpostavlja da direktor ima oko 7.000 evra mesečno.
Najniže plate imaju u „Železnicama Srbije“. Bivši generalni direktor Milanko Šarančić je u oktobru dobio 175.000 dinara, njegovi zamenici po 135.000, pomoćnici po 100.000, a direktori sektora 80.000 dinara.
