Izvor: Politika, 02.Jun.2012, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Finansiranje – najbolnija tačka visokog obrazovanja

Neophodna veća povezanost fakulteta, uključivanje instituta i povećanje efikasnosti studiranja. – Privatni fakulteti nam nisu konkurencija

Poboljšanje finansijskog položaja univerziteta, veća uloga grada Beograda u pokrivanju troškova za normalno obavljanje nastave, stimulacija za najbolje nastavnike i istraživače, vraćanje stranih studenata na UB i nastavak reforme nastavnog procesa, neki su od zadataka koji očekuju profesora dr Vladimira Bumbaširevića, novog rektora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Univerziteta u Beogradu.

On će od prvog oktobra, zajedno sa četiri novoizabrana prorektora, naredne tri godine voditi najstariji i najveći srpski univerzitet. U razgovoru za „Politiku” on kaže da se dugo dvoumio da li da prihvati ovu funkciju, da je i u porodici bilo onih koji su bili „za” i onih koji su bili „protiv”, jer je biti na čelu vodećeg univerziteta u zemlji izuzetna čast, ali i velika odgovornost, naročito kada se pogleda ko je sve radio na UB tokom ovih 200 godina, od Sime Lozanića, Milutina Milankovića, Slobodana Jovanovića,pa do Batuta i Subotića.

Koji je najurgentniji problem na UB, šta ćete prvo rešavati?

Ne znam šta će biti prvog oktobra, ali je svakako najbolnija tačka finansiranje, kao i povećanje efikasnosti studiranja. Ponovna procena studijskih programa u pogledu opterećenja studenata raspodelom ESPB bodova, biće dobra osnova za poboljšanja uoči drugog kruga akreditacije.

Na čemu ćete insistirati u saradnji sa budućim ministrom prosvete?

Finansije su ključne, jer smo mi budžetska ustanova. Stabilno finansiranje je osnova normalnog rada svake ustanove, pa i univerziteta i fakulteta, a visokoobrazovani ljudi su ključ za napredak svake zemlje.

U javnosti se stiče utisak da svaki fakultet vuče „vodu na svoju vodenicu” i u svoju kasu. Vi ste u svom programu rada insistirali na funkcionalnoj integraciji univerziteta, šta će to tačno značiti za fakultete ubuduće?

Mislio sam pre svega na veću povezanost članica univerziteta kroz zajedničke projekte, bilo da se radi o istraživačkim ili projektima koji su u vezi sa nastavnom aktivnošću. S druge strane, tu se misli i na institute koji nisu u dovoljnoj meri uključeni u rad univerziteta. Njihov značaj bi bio u razvoju i povećanju kvaliteta doktorskih studija.

Kada spominjete institute, ne možemo a da se ne setimo i razloga zašto nismo dospeli na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta, jer mnogi istraživači nisu navodili da pripadaju UB, zbog čega su i kažnjeni smanjenjem plate. Oni kažu da se baš u platama, koje su za 30 odsto manje od onih na fakultetima, jasno vidi da nisu ravnopravni deo univerziteta.

Ne verujem da je samo plata razlog,pre je to činjenica da se instituti ne osećaju u dovoljnoj meri delom univerziteta. Za neadekvatno potpisivanje radova krivi su i fakulteti, kao na primer Medicinski.

Da li ste vi kao dekan skrenuli pažnju na taj propust?

Da, više puta, a doneta je odluka i na Senatu univerziteta, tako da je sad daleko povoljnija situacija.Mi na Šangajskoj listi treba da budemo po svim pokazateljima, tako da se nadam da ćemo to postići većom disciplinom u pisanju afilijacija, kao i stalnim unapređenjem rada. Koliko god mislili da smo kvalitetni, uvek možemo bolje. Pre svega treba da se unapredi nastava, da se dalje unapređuje naučni rad, a tako ćemo postati atraktivniji i za strane studente i moći lakše da konkurišemo za međunarodne projekte, što će doneti i finansijska sredstva.

.................................................

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 03. juna. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.

Sandra Gucijan

objavljeno: 03.06.2012

Nastavak na Politika...

Press: Bumbaširević:Visokoobrazovani ljudi su ključ za napredak svake zemlje