Izvor: RTS, 02.Nov.2015, 09:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijska kriza i slavska trpeza
U narednih nekoliko meseci često ćemo biti domaćini i gosti na slavama. Istraživali smo koliko će se finansijska kriza osetiti na slavskoj trpezi i kako danas obeležavamo porodični praznik u čast svetitelja zaštitnika domaćinstva.
Oni koji slave krsnu slavu trude se da je obeleže kako dolikuje iako, kažu, iz godine u godinu sve teže podnose taj izdatak. Za spremanje svečanog ručka prosečno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se potroši oko 150 evra.
Građani ističu da se trude da bogatom trpezom pokažu poštovanje prema bogu i svecu koji se slavi. Pojedini smatraju da je slava pre svega slavski kolač, sveća i ikona.
Novi trend - ima domaćina koji goste umesto u svom domu, dočekuju u restoranu.
"Kada se porodica odluči da slavu svečano proslavi u restoranu, obično je to uzak krug ljudi, najbliskih porodičnih prijatelja i rođaka, a sam ručak se ne razlikuje od bilo kog drugog", kaže Ivana Bogdanović iz restorana "Tri šešira".
Neretko je i na kućnoj trpezi hrana iz restorana, a poslastice kupljene od žena kojima je to mali biznis. Stručnjaci poručuju da je ipak najbolje da slavski kolač i žito domaćica pripremi kod kuće i to s osveštanom vodom.
"Dok to radi misli na dobro svoje porodice, misli na boga kojem se molitvom obraća. Ako zna molitvu ona i čita, ako ne zna razmišlja o bogu", tvrdi penzionisani profesor Bogoslovskog fakulteta protojerej-stavrofor dr Dimitrije Kalezić.
Paljenje sveće, molitva za plodnost i blagostanje slavljenika i gostiju, lomljenje slavskog kolača - ritual je koji prethodi gozbi. U slavi svi treba da uživaju, ali bez preterivanja.
"Na taj način molitve koje su obavljene tokom osnovnog rituala postaju integralni deo kojim mi želimo da naše domaćinstvo do sledeće godine do slave bude u zdravlju i veselju", ukazuje muzejski savetnik u Etnografskom muzeju Marko Stojanović.
Srpska slava nije samo na nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, već i na Uneskovoj.
Time smo otvorili prozor za sve ono drugo što postoji na reprezentativnoj listi Uneska, napominje Marko Stojanović, dodajući da je to jedan od značajnijih domena u okviru koga Unesko razmatra različite predloge.
Na slavi se veseli, na slavi se sluša muzika, igra se kolo što je prozor za dalje. Kolo bi moglo da bude sledeće za upis na reprezentativnu listu, dodaje Stojanović.
Slava nas okuplja, pa zbog brzog načina života neretko je to jedini dan u godini kada sretnemo neke rođake i prijatelje.
