Izvor: Danas, 16.Okt.2014, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmska cenzura (1)
Film „Sladak život“ (1959) od Federika Felinija napravio je međunarodnu zvezdu. Iako ostvarenje nije otvoreno antireligiozno ili antikatoličko, ima dosta primera promiskuiteta i neobaveznog seksa, a jedini brak u filmu završava se tako što muž izvrši samoubistvo nakon što ubije svoje dvoje dece.
Ovo je verovatno razlog zašto je Katolička crkva smatrala da je gledanje ovog filma greh. Iako je proglašen remek-delom od premijere, na kojoj je trajao čitavih 20 minuta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sve se promenilo nakon projekcije u Milanu. Tokom filma publika je negodovala, a zabeleženo je da je neko iz publike tokom izlaska iz bioskopske sale pljunuo Felinija. U naredna 24 sata slavni reditelj je dobio 400 telegrama u kojima ga optužuju za ateizam, komunizam i izdaju. U početku su neki ljudi iz vrha Katoličke crkve zapravo podržavali film, ali kasnije je kardinal Đuzepe Siri odbio da da odobrenje za prikazivanja i proglasio ga je nepodobnim. Ova klasifikacija je značila da je gledanje ovog filma bio greh, a sveštenicima koji su branili film prećeno je raščinjavanjem. Brojni članovi Katoličke crkve pisali su članke u kojim su govorili da filmu nedostaju hrišćanske vrednosti, a jedan od njih je čak ostvarenje nazvao „Odvratni život“. Iako je crkva glasno bojkotovala film, vlada je odbila da ga povuče iz bioskopa ističući da oni nemaju moć cenzure. Uprkos protestima film je bio jako uspešan. Osvojio je dva Oskara. U nekim zemljama prikazan je nakon godina zabrane. U Madridu je imao premijeru tek 1981. godine, a bio je zabranjen i u SSSR-u.
