Izvor: RTS, 28.Dec.2019, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmovi sa istorijskom tematikom - nov pogled na prošlost ili oživljavanje starih rana
Dnevnik Diane Budisavljević, žene koja je iz ustaških logora tokom Drugog svetskog rata spasila više od 15.000 srpske dece, svakako je jedan od filmova koji su obeležili godinu koju ispraćamo. Da li filmovi sa istorijskom tematikom mogu da promene pogled na prošlost ili naprotiv samo produbljuju stare rane.
Da je Diana tada poslušala supruga Julija, više od 15.000 dece najverovatnije ne bi preživelo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << užase u ustaškom logoru.
Dianinu hrabrost za vreme Drugog svetskog rata mnogi poistovećuju s odvažnošću njene prezimenjakinje, hrvatske rediteljke Dane, koja se uhvatila u koštac s ovom temom. Njen film pobednik je pulskog festivala, istog onog na kom je učestvovao i film o generalu Anti Gotovini.
"Mnogi mi danas kažu da je to hrabro, pogotovo mi se ljudi u Srbiji dive kako sam hrabra u Hrvatskoj", rekla je rediteljka Dana Budisavljevićeljka, u emisiji "Velika iluzija", od 2. novembra.
Možda ne nedostatak hrabrosti, ali manjak serotonina, doveo je do toga da reditelj Emira Kuturica odustane od snimanja filma o Jasenovcu.
"Mala je Srbija da bi mogla da ima dvije verzije Lakloovih ‘Opasnih veza', kao što je bilo krajem 80-tih kada su dva reditelja napravila film na temu istog romana", rekao je Kusturica.
Ovim je Kusturica aludirao na prvi i jedini igrani film na temu Jasenovca, čija se premijera očekuje u maju naredne godine, kada se obeležava 75 godina od oslobođenja logora.
Projekat iza kog je finansijski u potpunosti stala država film "Dara iz Jasenovca", potpisuje reditelj Predrag Gaga Antonijević i scenaristkinja Nataša Drakulić.
Ona kaže da se od ovakvih filmova ne odustaje, pa čak i kada vam ne dozvole da snimate u Hrvatskoj.
"Ja lično mislim da ovakvi filmovi kao što je naš koji tek treba da izađe i film kao Dnevnik Dijane Budisavljević su korisni zato što ljudi mogu napokon da raščiste s prošlošću, da nauče kako je to stvarno izgledalo jer nemate ništa od toga ako gurate stvari pod tepih. S obzirom da se mnogo ćutalo o Jasenovcu ja mislim da sve što se uradi na temu Jasenovca je dragoceno da se prizna ko je tu bio žrtva ko je bio zločinac i ne vidim tu huškanje, jer vama za bilo kakvo huškanje je dovoljna jedna fudbalska utakmica i dva luda navijača. Nas ne treba potpirivati, zato mislim da samo umetnošću možemo spasiti stvari", rekla je Drakulićeva.
Koliko zaista umetnošću možemo spasiti i pomiriti svet, zavisi isključivo od pristupa temi, smatra reditelj Lordan Zafranović, koji već godinama radi na filmovima "Jasenovac" i "Deca Kozare".
Ističe da samo filmovi koji nisu zatrovani propagandom do toga mogu dovesti.
"Umetnost može da bude veliki most pa tako i film može biti most u toj stvorenoj toleranciji, ali pre toga mora da se desi katarza, mora da neko klekne i da se zamoli za oprost za zločine koji su urađeni u ime pojedinih naroda i onda nakon toga film će ući u jednu potpuno drugu atmosferu koja će stvarati preduslove", rekao je Zafranović.
Od činjenica se ne može pobeći Da bi se stvorila takva atmosfera, važno je film zasnivati na pouzdanim istorijskim istraživanjima, ističe istoričar Milan Koljanin. Od činjenica se ne može pobeći, a ukoliko ih se autori pridržavaju i njihova ostvarenja će biti autentičnija.
"Ta prošlost koja je tragična na različite načine nas veže, mislim ne možemo pobeći od toga da smo susedi. Tako da mislim da će ovi filmovi kao Dnevnik Diane Budisavljević ili budući film Dara iz Jasenovca imati pozitivnu ulogu za javno mnjenje u Hrvatskoj, pre svega naravno i u Srbiji jer ta tema nije mnogo u filmovima eksploatisana, pre svega u igranim filmovima", kaže Koljanin.
Neporecivo to je nužan uslov, ali da li je i dovoljan na prostoru koji je decenijama zatrovan ratom i podelama. Može li film kao prozor u svet biti izlaz iz "balkanskog limba", kako ga naziva novinar Zoran Panović.
"Nažalost, ti filmovi ne daju neki efekat - prosto postoje u svakoj državi na prostoru bivše Jugoslavije narativi koji su vladajući, to su narativi koji su nastali na ratovima dvedesetih i svi projekti koji bi se bavili suočavanjem sa zločinima na neki način prave subverziju tih narativa. Svako će da pojača onu priču u kojoj je njegov nacion žrtva, ali će da pokazati uvek manje empatije za svog komšiju ili suseda", kaže Panović.
Da do toga ne bi došlo, važno je da film ne optužuje, nego da svedoči. Zato autori ne treba da ga shvataju kao nadmetanje, već da imaju pijetet prema sopstvenim i žrtvama sa druge strane. Samo u tom slučaju moguća je katarza. U suprotnom, biće to otvaranje starih rana, i korak dalje od pomirenja.
.jpg)
