Izvor: Politika, 11.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Fijat” u Priboj dovezao nevolje
Gašenje proizvodnje „Zastavnih” vozila ostavilo bez posla pribojske firme koje su poslednjih godina solidno poslovale
Priboj – Godinama jedna od najnerazvijenijih opština u državi, Priboj sve teže odoleva krizi koja nemilice tuče i slabe i jake. Ljudi su ovde svikli na nemaštinu – otkada je FAP onemoćao, čitav kraj grca u problemima: pribojskim firmama je teško da i skromne zarade isplate, a sezonskih poslova je sve manje, pa se iscrpljuju ionako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ograničene mogućnosti dovijanja.
Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, vele nam Pribojci, pa objašnjavaju:
Na svu muku, nakon što je država, stvarajući prostor za „Fijatov" program, ugasila proizvodnju „Zastavinih" modela vozila, i pribojska firma „Sedišta", jedna od retkih koje su minulih godina ovde solidno poslovale, nema više šta da radi. Alternativa nije ponuđena, novi socijalni problemi svaljuju se na leđa lokalne samouprave. Posledice trpi i pogon auto-opreme u „Poliesteru", koji je deo proizvodnje zasnivao na „Zastavinim" modelima.
– Ne vidi se samo po ovome da nas je država zaboravila. Još veći je problem smanjivanje lokalnih prihoda u poslednjih nekoliko godina, otkako je FAP u postupku restrukturisanja oslobođen davanja, i to u ukupnom iznosu od 230 miliona dinara, koja nam ničim nisu nadomeštena. Dakle, mi ne tražimo pomoć, već samo da nam se vrati ono što nam se duguje – kaže za naš list predsednik opštine Priboj Lazar Rvović, izabran na čelnu funkciju kao član SRS-a, koji je sada, kao i čitav odbor pribojskih radikala, pristupio Nikolićevim naprednjacima.
– Mislim da ovakav odnos prema Priboju nije pitanje odnosa republičke prema lokalnoj vlasti, uostalom, u prošlom mandatu ovde su čelnici opštine i skupštine bili iz DS-a i DSS-a, pa opet je bilo ovako. Plašim se da neko, u stvari, svesno žrtvuje ovaj prostor, hoće ovde da napravi krizu tako što će nas do kraja osiromašiti. Srećom, u nevolji ovde ljudi nisu ni međunacionalno ni politički ostrašćeni, solidarno se teškoće podnose – ističe Rvović.
Kad je o FAP-u kao osnovi ovdašnjeg opstanka reč, ta fabrika je sa nekadašnjih 7.000 svedena na 1.800 radnika. Kad su ovih dana, prvi put za pet poslednjih godina, zbog izostanka državnih subvencija „fapovcima" okasnile plate, svi su odmah osetili: i trgovci, i komunalci, i ugostitelji. Za koji dan treba da istekne rok za predaju obavezujućih ponuda mogućih kupaca FAP-a (zainteresovane firme iz Rusije i Ukrajine) i kad bi fabrika s novim vlasnikom oživela, i čitav kraj bi živnuo. Predsednik opštine smatra da bi država i u prodaji ove firme mogla da pokaže više zainteresovanosti, da je zaštiti na domaćem tržištu kao proizvođača teretnih vozila za potrebe javnih preduzeća, vojske... Da je država za Priboj pokazala barem dva odsto interesovanja od onog iskazanog za Kragujevac, grad na Limu bi rešio znatan deo svojih problema, smatra Rvović.
– Mnogo je domaćinstava gde nijedan od supružnika nema zaposlenje, ili su u firmama gde ne primaju plate. U manjim privatnim radnjama radnici primaju svega po šest-sedam hiljada dinara mesečno. Penzioneri imaju najredovnije prihode, oni su postali „nosioci razvoja" Priboja, često i jedini hranitelji svoje dece i unučadi. Smanjena je i ponuda sezonskih poslova na građevinama u Beogradu i na primorju, gde su radili naši inženjeri, majstori koje je nevolja na to naterala. Od 30.000 žitelja Priboja, njih 7.000 je nezaposleno – zaključuje predsednik opštine koja je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila jedna od najrazvijenijih u SFRJ, i u kojoj je, posle Maribora, bilo najviše automobila u odnosu na broj stanovnika...
-----------------------------------------------------------
Lančani socijalni problemi
Socijalni problemi se u Priboju svakim danom umnožavaju: stečajni postupak je otvoren u ugostiteljskoj firmi „Bić", u trgovinskom preduzeću „Bratstvo" stotinak zaposlenih ne prima plate, privatizovano preduzeće „Gradnja" kao i da ne postoji, a sad su i „Sedišta" u nevolji. Opštini dnevno stiže desetine zahteva za jednokratnu pomoć.
Branko Pejović
[objavljeno: 12/02/2009]
