Izvor: Politika, 27.Jun.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Fića” najjači adut
Kragujevačka Turistička organizacija ima kolekciju od oko 200 različitih suvenira, ali „nacionalna klasa” na najbolji način povezuje istoriju i aktuelni trenutak
Kragujevac – U čemu je značaj suvenira i koliko jedna figura ili majica, kao neka vrsta materijalizovanog sećanja da ste negde bili, mogu da utiču na razvoj turizma u jednom gradu kao što je Kragujevac, a poznato je da centar Šumadije više preferira podsticanje drugih privrednih grana, pre svega >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teške industrije, kao što je automobilska? Ovako postavljeno pitanje može biti ujedno i odgovor kada je reč konkretno o ovom gradu.
Naime, kako za „Politiku“ kaže direktorka kragujevačke Turističke organizacije Jasmina Marković-Milenković, važno je da se „stvari spoje“, odnosno da „između osobenosti grada i suvenira postoji veza koja će na najbolji način simbolizovati i istoriju i aktuelni trenutak“.
– Figura šumaričkog spomenika, posvećenog streljanim đacima i profesorima, u javnosti poznatog kao „peto tri“, dominirala je punih 40 godina. Mi pokušavamo malo da izmestimo tu priču, da Kragujevac predstavimo na drugačiji način. Fokus smo prebacili na Milošev venac, dvorski kompleks Miloša Obrenovića koji čine Amidžin konak, Prva gimnazija i stara crkva. To je mesto na kome je formirana moderna srpska država. Ipak, naš najjači adut je „fića“, kako zbog istorije, tako i zbog aktuelnog trenutka – objašnjava naša sagovornica i dodaje: „Kad nekom pomenete ’fiću’, on će odmah reći – Kragujevac, ne Srbija ili nešto treće“.
Na manifestaciji „Zlatne ruke Zlatara“, 2008, privezak sa „fićom“ proglašen je za najbolji suvenir male upotrebne vrednosti. „Fića“, međutim, nije i zvanični suvenir grada! Nije, jer „zvanični suvenir, u formalnom smislu, ne postoji i ne treba da postoji“, navodi Jasmina Marković-Milenković, koja govori iz ugla diplomiranog turizmologa.
– Ko treba da utvrdi šta je to zvaničan simbol grada, pa onda i šta treba da bude zvanični suvenir? Neka komisija koju će formirati gradska uprava ili sam gradonačelnik! Ko će činiti jednu takvu komisiju? Psiholog koji će prozreti želju nekog turiste, sagledati šta se njemu sviđa, možda neki umetnik, a svaki umetnik je osoben. To tako ne može da se radi i ne treba da se radi – naglašava direktorka Marković-Milenković.
Kad je reč o suvenirima, važno je da on ima neku karakterističnu oznaku, da bude lak i zgodan za pakovanje i da, ako je moguće, poseduje upotrebnu vrednost. Što se tiče ponude, raznovrsnost je od presudnog značaja.
– U Turističko-informativnom centru imamo oko 200 artikala, od privezaka, šolja i majica, do fotomonografije o Kragujevcu i knjige Zavoda za zaštitu spomenika o znamenitostima grada i okoline. Deca, koja su na ekskurzijama, uzimaju sitnice, a „ozbiljni turisti“, tako da kažem, imaju mogućnost da kupe knjigu ili neku sliku – preporučuje „prva dama“ kragujevačkog turizma.
Kragujevačka Turistička organizacija poznata je upravo po suvenirima i već nekoliko puta je predstavljala Turističku organizaciju Srbije – TOS i u regionu, i na međunarodnim manifestacijama.
– Na ovogodišnjem Sajmu turizma u Trebinju i Mostaru bili smo zvanični predstavnici TOS-a u oblasti suvenira. Srbiju smo predstavljali i na međunarodnim sajmovima. U Goriciji, u Italiji, predstavnici Privredne komore Beograda bili su na nekom kongresu i slučajno su naleteli na nas, a kako nisu imali ništa autentično iz Srbije, gradonačelniku Goricije i njegovim saradnicima poklonili su suvenire koje smo mi izložili – priča naša sagovornica.
Kragujevcu, dakle, ne nedostaju suveniri. Od 2005, kada je Turistička organizacija počela sa radom kao gradska firma, dosta je urađeno na poboljšanju ponude. Jedino što fali jesu prodajna mesta. Suveniri se za sada mogu naći samo na jednoj lokaciji u gradu, u Turističko-informativnom centru, ne i na „dolaznim punktovima“, budući da TO ne poseduje svoj prostor na autobuskoj i železničkoj stanici.
Brane Kartalović
objavljeno: 28/06/2010
