Izvor: Politika, 06.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fatalna gojaznost
Čak 60 odsto stanovništva ima višak kilograma
Virus gojaznosti hara američkim kontinentom, a najnovije epidemiološke studije svedoče o tome da je više od 40 odsto osoba sa one strane Atlantika gojazno i da oko 200.000 osoba ima više od 200 kilograma. Američku javnost je ovih dana dodatno uznemirilo objavljivanje studije o fatalnim posledicama gojaznosti, koji nedvosmisleno svedoče da samo nekoliko kilograma u plusu nosi rizik od preranog umiranja. Studija o fatalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posledicama gojaznosti objavljena je u prestižnom medicinskom časopisu "New England Journal of Medicine", a rezultati desetogodišnjeg istraživanja, koje je sprovedeno na uzorku od 500.000 odraslih Amerikanaca, pokazuje da su oni muškarci, koji u svojim pedesetim godinama imaju za 20 do 40 odsto veću težinu od proseka, pod velikim rizikom da će umreti u sledećoj deceniji.
Džank fud
"Ne morate da imate prekomernu težinu da biste imali razlog da strahujete za svoje zdravlje. Dovoljno je da ste samo nekoliko kilograma teži od proseka da biste povećali svoj rizik od preranog umiranja", upozorava dr Majkl Lajcman iz američkog Nacionalnog instituta za kancer, koji dodaje da su ovi nalazi veoma zabrinjavajući, s obzirom na to da oko dve trećine Amerikanaca u ovom momentu već ima prekomernu težinu i da broj osoba sa tim problemom konstantno raste.
I Ministarstvo zdravlja Britanije ovih dana upozorava javnost da je gotovo trećina britanskih muškaraca gojazna i da će do 2010. godine oko dvanaest miliona odraslih i milion mališana biti debelo. Prema statističkim podacima britanske vlade, gojaznost svake godine izazove bar 9.000 slučajeva prerane smrti, a nacionalna zdravstvena služba Britanije troši oko milijardu funti godišnje na bolesti koje su izazvane viškom kilograma. Zabrinutost oko gojaznosti nacije stigla je i do Dauning hila, a premijer Toni Bler nedavno je upozorio domaću prehrambenu industriju da vlada može da zabrani reklame takozvane "džank" (nezdrave) hrane namenjene deci, ukoliko proizvođači dobrovoljno ne preduzmu mere za poboljšanje svojih recepata.
Letonija će postati prva zemlja članica Evropske unije koja će potpuno zabraniti prodaju nezdrave hrane u državnim školama. Vlada te zemlje donela je odluku da ova mera stupi na snagu od 1. novembra tekuće godine, a među zabranjenim proizvodima našla su se bezalkoholna pića, uključujući i "koka-kolu", čips, slatkiši i – svi proizvodi koji sadrže veštačke boje i arome.
Kakve sve ovo veze ima sa našom populacijom? Prilično direktne, ako se ima na umu da procene sportskih lekara govore da je između 30 i 40 odsto naše populacije gojazno, da čak 60 odsto stanovništva ima višak kilograma, a da se rekreativnim sportom bavi tek trećina populacije.
Ako se ima na umu da prosečan stanovnik Srbije pati od visokog krvnog pritiska, živi u duvanskom dimu, uglavnom konzumira namirnice životinjskog porekla zasićene masnim kiselinama i holesterolom i retko kupuje voće, povrće i integralne žitarice, onda ne treba biti optimista po pitanju budućnosti zdravlja nacije. Naročito ako imamo na umu rezultate aktuelnih epidemioloških istraživanja koji svedoče da je po broju kardiovaskularnih oboljenja Srbija prva u Evropi, a po broju srčanih udara – prva na svetu.
Crvena zona
Dr Saša Plećević, koji već godinama realizuje programe zdravih životnih stilova, ističe da prekomerna težina dva do tri puta povećava rizik od preranog umiranja, odnosno da je rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova i cerebrovaskularnih oboljenja značajno veći kod osoba s preteranim brojem kilograma. I to pre svega zbog taloženja masnih naslaga na krvnim sudovima. Pomeranje kazaljke na vagi ka "crvenoj zoni" znači i povećan rizik od nastanka karcinoma, jer toksini koji se unose u organizam sa nezdravom hranom povećavaju rizik od maligne deobe ćelija. Preterana težina povećava i rizik od dobijanja artritisa, jer višak kilograma stvara pritisak na kosti, a ne treba zanemariti ni mogućnost da je osoba koja je nezadovoljna svojom slikom u ogledalu pod rizikom da oboli od nekog psihosomatskog oboljenja.
"Otac medicine nas je učio da, bez obzira na to ko je otac bolesti, majka je loša ishrana, a savremena epidemiološka istraživanja govore da je i nedostatak fizičke aktivnosti jedan od vodećih riziko-faktora za nastanak bolesti. U prilog ovoj tezi svedoče i rezultati takozvane harvardske studije koji pokazuju da su kod osoba koje su upražnjavale fizičku aktivnost većeg intenziteta u poređenju sa onima koje se nisu bavile sportom, za 40 odsto smanjen rizik od hroničnih srčanih oboljenja. Studija aerobik centara, koja je obuhvatila oko 10.000 ispitanika, pokazala je da osobe koje su tokom celog života bile u dobroj fizičkoj formi imaju za 67 odsto manji rizik od smrtnosti i za čak 78 odsto manji rizik od smrtnosti nastale kao posledice kardiovaskularnih oboljenja", objašnjava dr Saša Plećević.
Naš sagovornik napominje da fizička aktivnost treba da bude redovna, umerena i individualno programirana. Nije svaka osoba spremna za jednak fizički napor a cilj fizičke aktivnosti nije da nas pripremi za maraton već da ima blagotvorno dejstvo na naše zdravlje. Iz vizure lekara sportske medicine, ideal je baviti se fizičkom aktivnošću koja angažuje velike grupe mišića (aerobik, plivanje, trčanje, vožnja bicikla) tri do pet puta nedeljno minimum 30 minuta.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 06.09.2006.]
