Izvor: Politika, 02.Jul.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Farmaceute koji saleću lekare nema ko da zaustavi
RZZO svim zdravstvenim ustanovama poslao dopis i zabrani promocija lekova u radno vreme, ali se mnoge od njih ne pridržavaju toga
Pokloni koji se daju prilikom promocije leka ne smeju imati vrednost veću od 30 evra, a trošak putovanja na kongres (u koji su uračunati aviokarte, ishrana, smeštaja i obavezna kotizacija) treba da bude prihvatljivog iznosa – da ne prekorači svotu koju bi zdravstveni radnici mogli sami da plate.
Ovako su predstavnici 13 najvećih farmaceutskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanija u Srbiji, okupljeni u društvu „Inovia”, pokušali da postave pravila igre u oktobru 2008. godine kada je predstavljen Kodeks o ponašanju u promovisanju lekova. Da su odredbe ovog kodeksa poštovane, onkolozi Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije na čelu s direktorom i predstavnici farmaceutskih kompanija sada ne bi sedeli u zatvoru pod sumnjom da su uzimali mito u vezi s propisivanjem citostatika.
Posle policijske akcije „Kraba” nameće se pitanje zašto svaka zdravstvena ustanova zasebno odlučuje o izboru proizvođača čije će lekove da kupi? Time je ostavljen prostor za, u najboljem slučaju, neprijatni pritisak na rukovodioce a u najgorem – korupciju.
Naravno, uticaj farmaceutske industrije na lekare prisutan je širom sveta. Ali, Švedska je, na primer, po ovom pitanju postavila jasan standard: zakonom je zabranjen svaki kontakt između farmaceutske industrije i lekara koji propisuje lekove. Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović kaže da je, da bi sprečila ovu vezu u Srbiji, poslala dopis svim domovima zdravlja i zdravstvenim ustanovama kojim je naloženo da se u toku radnog vremena zabrani sprovođenje farmaceutske promotivne aktivnosti jer je radno vreme rezervisano za pacijente. Međutim, ova institucija ne može da konstantno kontroliše sve zdravstvene ustanove u Srbiji.
– U domovima zdravlja lekovi se propisuju na recept, ali lekove ne nabavlja dom zdravlja, nego apoteka. S druge strane, bolnice centralizovano nabavljaju lekove za ležeće pacijente. Farmaceutski saradnici su u osnovi obični prodavci jer njihova egzistencija zavisi od količine prodatih lekova – kaže Vukajlovićeva.
Ona je dobro upoznala različite načine na koje farmaceutska industrija utiče na lekare.
– Koriste se različiti mehanizmi, na primer angažuju eminentni stručnjaci iz sveta i zemlje da predstavljaju kvalitete tih lekova, plaćena su predavanja, a na njima se ne govori o onome što je loše i neželjenim dejstvima tih lekova – dodaje Vukajlovićeva.
Direktorka RZZO kaže da ovlašćenje da farmaceuti uđu u dom zdravlja daju direktori domova zdravlja, sa umišljajem ili bez njega – zavisno od toga da li uprkos dopisu RZZO daju prećutnu saglasnost trgovcima da dolaze kad hoće ili se jednostavno ne bave ovim pitanjem.
Direktorka beogradskog Doma zdravlja „Voždovac” kaže da se ova ustanova drži dopisa RZZO.
– Sve edukacije koje su organizovale farmaceutske kuće održavane su izvan radnog vremena. Ako su mimo toga plaćali nešto doktorima, mi o tome nemamo nikakvo saznanje. Međutim, moram da dodam da mi ne možemo i da lečimo i da proizvodimo lekove. Novi lekovi i dostignuća u medicini produžavaju život, olakšavaju bolest, ubrzavaju dijagnostiku… Kako bi se to uredilo, iskreno da kažem – nemam ideju, niti to treba da uređuju lekari – kaže doktorka Nalić.
Profesor kliničke farmakologije i toksikologije u penziji dr Tomislav Kažić za „Politiku” kaže kako je istina prosta: sprega izmeću medicine i farmaceutske industrije je neraskidiva.
– Taj lanac je neophodan, ali je ključno pitanje mere. Kad se izgubi mera u povlađivanju farmaceutskoj industriji, odnosno u „podmazivanju”, javnost gubi poverenje u zdravstveni sistem – kaže profesor Kažić.
Olivera Popović
objavljeno: 03/07/2010
