Izvor: RTS, 25.Jul.2013, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fakulteti u međunarodnoj naučnoj utakmici
Saradnjom beogradskog univerziteta i univerziteta u inostranstvu omogućeno je srpskim studentima i mladim istraživačima da unaprede svoja znanja, uče jezike, ali i da predstave svoju zemlju u najboljem svetlu.
Ukupna sredstva za nauku, zajedno sa kreditom, za ovu godinu procenjena su na samo 0,41 odsto bruto domaćeg proizvoda. Poređenja radi, prosek Evropske unije je oko tri odsto. Uprkos besparici, dobra je saradnja našeg univerziteta s kolegama u inostranstvu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Nedavno su predstavnici Univerziteta u Beogradu boravili u Japanu, gde su utvrđeni neki dugogodišnji programi našeg univerziteta sa Ito i Tokio fondacijom i Unverzitetom Mejđi - to su podrške mladim istraživačima i liderima, i učenje jezika.
Takođe, na Univerzitetu podsećaju i na uspešnu saradnju sa italijanskim ustanovama. Prorektor Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović ističe da je Italija jedan od ključnih poslovnih partnera u Srbiji.
"Podrška se uglavnom koordiniše kroz asocijaciju italijanskih i srpskih naučnika i istraživača kojima su pokrovitelji italijanska ambasada i Unverzitet u Beogradu, jer ne treba smetnuti sa uma da Italija sada jedan od ključnih poslovnih partnera u Srbiji", rekla je Popovićeva.
Međunarodna saradnja Filološkog fakulteta ostvaruje se i na inicijativu Univerziteta i samih profesora.
Dekan Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandra Vraneš kaže da postoji saradnja sa Harvardom u Univerzitetom Lomanosov.
"Otvaramo vrlo bogatu, tj. na neki način samo produbljujemo lepu saradnju koju imamo sa Univerzitetom Harvard i Univerzitetom Lomonosov, a uopšte naši nastavnici i naši studenti su i ambasadori naše zemlje u inostranstvu na svim međunarodnim konferencijama na kojima učestvuju", rekla je Vraneš.
Sa ulaskom u ciklus Korajzon 2020, dolaze nove obaveze i za fakultete i za državu. Imamo domaće projekte koje finansira resorno ministarstvo. Na tim istraživanjima radi 5.000 istraživača koji su sada na doktorskim studijama, što je važno za regionalni razvoj.
Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da se veliki novac izdvaja kako bi istraživači mogli da izađu na svetsko tržište, čak oko 50 miliona evra i dodaje da je prolaznost na tim međunarodnim projektima vrlo mala.
"Kad pogledamo iskustvo Frejmvorka 7, gde smo učestvovali od 2007. godine do danas, prolaznost se tu meri reda veličine 10 odsto. Otprilike svega sedam i po odsto naših istraživača od tih 12.000 je participiralo na tim projektima", rekao je Kovačević.
Sada se postavlja pitanje: Pošto nemamo novca, kako to siromaštvo podeliti, a da se ne okrnji domaći razvoj i da se istovremeno igra međunarodna naučna utakmica, ma koliko ona teška bila.
