Izvor: Blic, 13.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fakulteti ne mogu sami u reformu
Fakulteti ne mogu sami u reformu
BEOGRAD - Stručnjaci Filozofskog fakulteta su tokom prošle školske godine sproveli izmene u nastavnom planu i programu kako bi pospešili efikasnost i kvalitet studiranja. Čak smo u saradnji sa Ministarstvom prosvete napravili projekat vrednovanja nastave koji bi uz odgovarajuće izmene trebalo da se realizuje i na ostalim fakultetima u Srbiji. Ne razumem zašto nas kritikuju ministar i premijer - kaže za 'Blic' dekan Filozofskog fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Beogradu Živan Lazović, povodom tvrdnji da profesori na društvenim fakultetima nisu raspoloženi za reforme, koje su u razgovoru sa studentima i predstavnicima univerziteta izneli premijer Srbije Zoran Đinđić i republički ministar prosvete Gašo Knežević - Voleo bih da ministar i premijer posete Filozofski fakultet i sami se uvere šta smo učinili u pogledu reformi. Svesni smo da je potrebno još mnogo toga uraditi, ali što se Filozofskog fakulteta tiče, ocena ministra i premijera nikako nije na mestu. Profesori se i te kako trude da postignu i održe kvalitet nastave. Još jedan dokaz je i to što smo ove godine smanjili broj brucoša, tako da sa oko 800 njih radi čak 260 profesora i saradnika, a sve u cilju kvalitetne nastave - ističe Lazović.
Prodekan Pravnog fakulteta u Beogradu Svetislav Taboroši slaže se sa mišljenjima da je univerzitet preskup, preglomazan, neefikasan, ali dodaje i da uprava (Ministarstvo) nije doraslo svojoj funkciji jer je ono to koje treba da podstiče racionalizaciju i reorganizaciju univerziteta, ali da u isto vreme poštuje autonomiju fakulteta.
- Slažem se da univerzitet ima preveliki broj studenata, naročito pojedini fakulteti društvenih nauka kao što je Pravni. Slažem se i sa činjenicom da, kako raste broj studenata, pada kvalitet nastave. Čim ja od 2.100 studenata imam prilike da vidim samo njih stotinak, to automatski znači da ja većini studenata ne mogu da omogućim da se usavrše, da istražuju, da uče na kvalitetan način. Zbog toga se mora ići na zatvaranje fakulteta i smanjivanje broja studenata, ali u isto vreme i sa otvaranjem radnih mesta. To je neophodno jer mnogo dece studira zato što ne može da se zaposli. Tome u prilog govori činjenica da se studenti gomilaju baš na društvenim fakultetima na kojima studiranje nije skupo kao na tehničkim ili medicinskim - kaže za 'Blic' profesor Taboroši.
Prema njegovim rečima, fakulteti prave socijalne gubitke i treba ih prestrukturirati. Za početak, treba odrediti koliko studenata može da se upiše na koji fakultet, odnosno koliko je diplomaca potrebno državi u odnosu na raspoloživa radna mesta. Fakultete, tvrdi on, treba organizovati po svetskom modelu, kao dvostepeno obrazovanje. U prve tri godine više pažnje posvećivalo bi se praktičnim stvarima, kako bi student mogao slobodno da se zaposli na mestima za koje, u principu, nije potreban fakultet, kao što su šalterske službe. U četvrtoj i petoj, oni koji žele mogu da nadgrađuju stručno znanje, da ga usavršavaju. - Profesori se plaše reformi i svako reagovanje shvataju kao napad na autonomiju samo zbog loših stvari koje su im se dešavale poslednjih godina. Ipak, svesni smo da smo postali provincijski fakulteti i da se plašimo kritike, ali to se desilo usled desetogodišnje izolacije u kojoj smo bili. Spremni smo za proces tranzicije, ali ne da se to odvije preko noći. Prvo neka se to desi u privredi, pa ćemo onda mi pristupiti. Premijer mora da shvati da mi imamo sopstvene mogućnosti prihvatanja promena. Država treba prvo da stvori uslove da se mi povežemo sa inostranim fakultetima, pa tek onda možemo drastično da se menjamo direktno učeći od njihovih stručnjaka - ističe Taboroši i dodaje da prvo treba vratiti studente u klupe, pa tek onda modernizovati udžbenike. J. Subotić Samo četvrtina diplomira
Kako nam je rekao student prodekan Ekonomskog fakulteta Miloš Milovanović, na sastanku studenata i predstavnika univerziteta sa ministrom Kneževićem i premijerom Đinđićem predloženo je da sa reformom krenu prvo društveni fakulteti i fakulteti za menadžment jer će se oni prvi suočiti sa konkurencijom i zbog činjenice da im za to ne treba previše finansijskih sredstava. - Na neophodnost reforme zbog neefikasnih i skupih studija ukazuje činjenica da od ukupnog broja studenata koji se godišnje upišu, samo četvrtina od tog broja diplomira. Na Ekonomskom fakultetu je, ipak, došlo do malog pomaka u prethodne dve godine. Studentima je na raspolaganju novi nastavni plan i program, veći broj smerova, izbornih predmeta i opcionih grupa. Studenti su pozitivno ocenili i nove udžbenike koji su izašli, na primer iz međunarodne ekonomije. Broj ispita smanjen je sa 35 na 30, bilo je sedam smerova, sad ih je deset, ranije se smer birao na trećoj, a sad se bira na drugoj godini. Ipak, još mnogo toga tek treba da se uradi i to što pre - kaže Milovanović
