Izvor: Politika, 21.Okt.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fakultet u ciglani, fabrici, bioskopskoj sali ...
Bilo je slučajeva da se jedan isti prostor prikazuje kao prostor za više fakulteta, kaže dr Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju
Gotovo polovina privatnih fakulteta u Srbiji nije „iz prve” dobila dozvolu za rad, a među razlozima za odbijanje najčešće je bio nedostatak stručnog kadra. Većina osnivača visokoškolskih ustanova nije znala na pravi način da pripremi dokumentaciju, a događalo se i da članovi komisije koji su izlazili na teren, zatiču >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << buduće visokoškolske ustanove u potpuno neprilagođenom i improvizovanom prostoru.
– Zaticali smo različite situacije, naročito pri akreditaciji viših škola koje su prelazile u visoke – od ciglana, fabrika, pa do bioskopskih sala. Bilo je svega, i u Beogradu i u unutrašnjosti. Međutim, ti slučajevi su ipak u manjini, većina se potrudila da kroz proces akreditacije svoj prostor proširi, iznajmi novi… Zakonski minimum su dva metra kvadratna po studentu i ko to nije imao nije mogao da bude akreditovan ili je morao da smanji broj studenata koje upisuje – kaže u razgovoru za naš list profesor dr Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) Republike Srbije.
Po njenim rečima, u proces akreditacije je ušlo 18 univerziteta i do ovog trenutka je akreditovano 12 (sedam državnih i pet privatnih). Što se tiče studijskih programa, na svim fakultetima do sada je akreditovano 960 studijskih programa za oko 61.000 studenata upisanih na prvu godinu, a od toga je 84 odsto na državnim univerzitetima.
– Dozvolu je zatražilo 83 državna i 40 privatnih fakulteta, a prema prvobitnoj odluci, akreditovano je 67 odsto državnih (33 procenata je dobilo akt upozorenja) i samo 15 odsto privatnih fakulteta (80 odsto sa aktom upozorenja, a pet procenata je odbijeno). Ustanovama je ukazano šta treba da poprave i, posle ispravki, ti su se procenti promenili. Dakle, do sada je akreditovano 93 odsto državnih fakulteta, a 55 odsto privatnih (13 je još pod aktom upozorenja, a 32 odsto je odbijeno). Međutim, tu postoji i drugostepeni organ – Nacionalni savet za visoko obrazovanje, tako da je izvestan broj visokoškolskih ustanova podneo žalbe i posle odlučivanja po žalbama – 72 odsto privatnih fakulteta je akreditovano, 15 procenata je odbijeno, a 13 odsto je pod aktom upozorenja – govori najnovije podatke predsednica KAPK.
Kako dalje objašnjava, akreditacija se radi na osnovu 13 standarda, od kojih su četiri glavna. Fakultet mora da ima bar tri akreditovana studijska programa, a univerzitet devet (raspoređenih u tri polja na sva tri nivoa). To je osnovni zakonski uslov. Drugi je naučno-istraživački i umetnički rad, treći nastavno osoblje, a četvrti –prostor i oprema.
– Fakultet je najčešće odbijen zato što nije zadovoljavao tri akreditovana studijska programa, dalje se nije ni gledalo. Kadar nemaju čim su programi odbijeni. Jer i tu postoje posebni standardi, 12 za svaki studijski program, a među najvažnijima su kurikulum (taj kriterijum je lako zadovoljiti, postoji Internet i lako je videti koji su dobri programi u inostranstvu) i nastavno osoblje (broj nastavnika sa punim radnim vremenom koji su kvalifikovani da realizuju taj kurikulum) – objašnjava dr Vujčić.
Upitana da li je bilo situacija da fakulteti u papirima prikažu jedno stanje, a da se na terenu utvrdi drugo, dr Vujčić kaže da komisija nije premeravala kvadrate jer je bila zahtevana detaljna dokumentacija, ali da jeste bilo slučajeva da se jedan isti prostor, naročito u okviru jednog univerziteta, prikazuje kao prostor za više fakulteta.
– Dakle, nije bilo nikakvih, kako vi kažete podvala, ali jesmo primećivali ovu vrstu previda u dokumentaciji. Mi smo im skretali pažnju na postojanje problema, pa su morali da navedu u kom procentu taj prostor koristi jedan, a u kom drugi, a u kojem eventualno neki treći fakultet – objašnjava sagovornica.
Oni koji nisu dobili akreditaciju, mogu da se žale Nacionalnom savetu, što je jedan broj i uradio. Ukoliko se fakultetu, odnosno visokoj školi i na ovoj instanci odbije dozvola, čitav postupak može da se ponovi kroz godinu dana, ukoliko i tada bude odbijen, onda je to odbijanje definitivno.
Kakva je situacija ukoliko u tih godinu dana fakultet ipak upiše studente?
– Kod visokih škola to je vrlo strogo ispoštovano, one koje nisu dobile akreditaciju školske 2007/08. nisu mogle da upisuju studente, a što se tiče fakulteta ne znam kakvo je stanje na terenu, to je pitanje za Ministarstvo prosvete. To u svakom slučaju nisu ustanove bez dozvole za rad, one dakle rade po staroj koju je izdalo Ministarstvo prosvete – objašnjava dr Vera Vujčić.
Sandra Gucijan
objavljeno: 22.10.2010.
