Izvor: Blic, 25.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fakture lažiraju i korisnici budžeta
Fakture lažiraju i korisnici budžeta
BEOGRAD - Bahami, Gibraltar, Američka Samoa, Mauricijus, Grenada, Nepal, Maršalska, Devičanska i ostala ostrva, samo su neke od egzotičnih destinacija na koje neke ovdašnje firme prosleđuju devize u znatno većoj količini no što je vrednost uvezene robe, pa čak i u slučajevima kada uvoza nije ni bilo. Prema podacima koje je nedavno izneo guverner NBJ Mlađan Dinkić, za prvih deset meseci ove godine izvršena plaćanja prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inostranstvu veća su za oko 650 miliona dolara od vrednosti uvezene robe prema carinskim deklaracijama. Ako se izuzmu Austrija i Švajcarska koje su, kako kaže Dinkić, zemlje poznate kao sedišta multinacionalnih kompanija, u inostranstvo je preneto pola milijarde dolara više no što je vrednost uvezene robe. Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije ne veruje tvrdnjama guvernera i kaže da istraživanje na carini pokazuje da je 'naduvanih' faktura znatno manje nego u vreme Miloševića i da se radi uglavnom o sporadičnim slučajevima. Carina i porez na promet zajedno iznose 44 odsto i to bi, po rečima Mijatovića, bio veoma skup način prebacivanja deviza u inostranstvo.
Sličnog je mišljenja i Milan Kovačević, jedan od osnivača grupe ekonomista G-17.
- Dinkićeva priča o naduvanim fakturama je politikantska i populistička. Zanemarena je činjenica da, pored uvoza, postoje i druga plaćanja prema inostranstvu. Osim toga, destinacije koje se pominju predstavljaju poznate poreske rajeve koje koriste i drugi u svetu, a ne samo firme iz Srbije. Ali, Dinkić to ne razume jer on nikada nije odradio nijedan konkretan posao - kaže Kovačević.
Guverner Dinkić odbacuje ove kritike i u razgovoru za 'Blic' kaže da se podaci koje je izneo ne odnose na druga plaćanja, već samo na redovan uvoz koji je za prvih 10 meseci, bez lon poslova, iznosio oko 4,3 milijarde dolara, a plaćeno je 3,1 milijarda ili 72 odsto. Po rečima guvernera, za naduvavanje faktura postoje tri osnovna motiva. Prvi je čisto izbegavanje plaćanja poreza u zemlji i to se dešava uglavnom kod onih proizvoda kod kojih su carinske stope niske. - Ako prikažete da neka roba ima ulaznu cenu od 50, a prodajna je 80 evra, onda na razliku od 30 evra plaćate 20 odsto poreza. A, ako prikažete da vam je uvozna cena 70 ili 75 evra, onda na tu cenu plaćate carinu od četiri-pet odsto, a 20 odsto poreza plaćate na razliku od svega pet ili deset evra. Dakle, više vam se isplati da platite više carinu, a manje poreza, jer u krajnjoj liniji manje plaćate državi - objašnjava Dinkić.
Druga vrsta naduvanih faktura pojavljuje se kad god se javi slučaj da zemlja porekla robe nije ista kao i zemlja prema kojoj se vrši plaćanje, što znači da je motiv ovih uvoznika da iznesu profit iz zemlje. Kako kaže Dinkić, neki to rade da bi izbegli porez, a neki da bi izbegli kontrolu komisije za sprečavanje pranja novca. Tehnika je sledeća: roba se uveze iz Nemačke, a na fakturi se, na primer, kao zemlja plaćanja vodi Kipar. Firmi na Kipru se plati 70 evra, od čega 50 zaista ide za Nemačku, a 20 ostaje čisto, bez ikakvog poreza, jer Kipar, kao i ostale zemlje sa ovog spiska, spadaju u takozvane poreske rajeve.
- Sve ovo pokazuje da podatke o spoljnotrgovinskom deficitu ne treba uzimati kao ključne za analizu realnosti kursa, već da treba isključivo gledati podatke o platnom bilansu. Mi ćemo u platnom bilansu imati suficit od 1,2 milijarde dolara. Tačno je da tu ulaze i krediti i donacije, ali i sve ono što je 'sivo' i što se reflektuje kroz menjačke poslove, kad imamo suficit od 1,35 milijarde dolara. A, od toga su 90 odsto firme koje izbegavaju plaćanje poreza i na taj način dolaze do dinara da plate struju, radnike... - kaže Dinkić. On ističe da, osim privatnih firmi kod kojih se radi o klasičnom izbegavanju plaćanja poreza matičnoj državi, postoji i treća grupa prekršaja - to su javna preduzeća koja takođe naduvavaju fakture, a razlika između stvarnog i naduvanog iznosa ide u privatne džepove korumpiranih državnih činovnika.
- To ste imali u slučaju Savezne skupštine, o čemu je 'Blic' pisao. Imate još takvih slučajeva o kojima dokumentaciju čuvam pod ključem. Reč je o javnim preduzećima, ali toga ima i u pojedinim državnim službama. Često su u te afere, koje se, nažalost, nikad ne raspetljaju, jer svi oni jedni druge štite, upleteni upravo oni koji su najglasniji protiv mog rada. Jednom od tih 'kritičara', reč je o javnom preduzeću, pronašli smo da je preneo devize na Kajmanska ostrva, a nije obavio nikakav uvoz. I sad je zaćutao - kaže Dinkić.
Na pitanje, kome je prosledio podatke o naduvanim fakturama, guverner kaže da je obavestio samo ministra Đelića, dok je od MUP-a 'digao ruke'.
- Moram reći da niko i nije pokazao želju da se detaljnije informiše. Čak mislim da ni premijer nije o tome obavešten. Što se tiče MUP, iz razgovora s ljudima iz kriminalističke policije stekli smo utisak da oni znaju i više nego mi, ali su im vezane ruke. Inspektori koji otkriju neke malverzacije plaše se da to predaju svojim šefovima. Njihov strah da ne budu maltretirani kad nešto otkriju veći je nego strah onih koji krše zakon. Zbog toga se čak i mi iz NBJ ne usuđujemo da do kraja o svemu obavestimo nadležne organe jer ne verujemo u njihovu iskrenost da se stvari raščiste - kaže Dinkić. B. Krivokapić Ne verujemo policiji
Da li ste među nelegalnim uvoznicima otkrili neku vladinu ili budžetsku instituciju? - Jesmo. Ali, podatke o tome ne šaljemo, zato što nemamo poverenja u policiju. Arhiviramo ih i čekamo neka bolja vremena.
Šta čekate? Smenu Mihajlovića?
- Čekamo bolja vremena. Ne želimo više da šaljemo podatke institucijama zaduženim da sprovode zakon, ako oni naše prijave drže u fiokama. Dok se to stanje ne promeni mi ćemo samo da arhiviramo podatke. Moram priznati da sam ja neke podatke sklonio i van NBJ.
