Izvor: Politika, 26.Jul.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrike u seoskom blatu
Selo Tavnik kod Kraljeva ima oko dvadeset uspešnih firmi, ali nema kvalitetan vodovod, kanalizaciju, asfaltirane puteve, grejanje u školi... a ni devojaka
Tavnik kod Kraljeva – Nekoliko većih i manjih radničkih autobusa stiže svako jutro iz Kraljeva i Čačka u selo Tavnik. Nekada su radnici odavde u pomenute gradove odlazili na posao, ali se vremena menjaju... Ovo pomoravsko selo postalo je, tokom poslednje dve decenije, takoreći, regionalni industrijski centar. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tu je sada više od dvadeset fabrika, pogona za preradu mesa, mleka, kože, kamena, za proizvodnju stočne hrane... Većina radi punim kapacitetom i u tri smene, ali je malo vajde od toga za razvoj mesta. Iako vode ima na pretek, slavine u domovima su često suve, na stotine kubika otpadne vode odlazi u potoke ili se odvozi cisternama, putevi su neosvetljeni i blatnjavi, školska zgrada oronula...
Sve bi, izračunali su meštani, bilo rešeno kada bi samo jednomesečna uplata PDV-a ostala u selu. Ovako sa petsto hiljada dinara godišnje, koje ponekad dobiju iz gradske kase, ne mogu ni rupe na putevima da zakrpe. Na to gradski zvaničnici kažu „da novac iz sela nisu ni tražili“, što seoski „kmet“ negira i obrazlaže „da pare idu onima koji su politički jači pa izlobiraju za svoja mesta ili se u gradu svake godine menjaju ploče na gradskim trgovima...”.
Sve to bio je razlog da posetimo ovo selo u kome živi oko 1.400 stanovnika a seoski atar se prostire na 1.813 hektara. Oduvek je bilo bogato, na zemlji njivama, voćnjacima i pašnjacima a u zemlji ugljem. U voćnjacima svakog domaćinstva je bar po nekoliko ari pod dunjama pa se, rodnih godina, kupcima, najviše iz Vojvodine, isporuči iz Tavnika po dvesta vagona „žute dunje“.
No, nije svaka godina rodna, a što se uglja tiče, iako rezervi ima za stotinu godina, rudnik je odavno zatvoren, jer se ni podzemna eksploatacija ne isplati. Tako su se Tavničani okrenuli stočarstvu...
– Srećnih godina odavde je svake sedmice isporučivano po četiri, pet tona sira. Dobro razvijeno stočarstvo uslovilo je i razvoj prerađivačke industrije, pa su u toj oblasti nastale fabrike, klanice, mlekare, pekare... sa po stotinu radnika. To su firme: NID, „San“ „Milkop“, „Sirnik“, „Inter koža“, „Tavnik“, „Gigant“, pa fabrika za preradu kamena „Svis stoun“, onda prevoznička preduzeća „Inter trans“, „MP Ivanović“... Investirali su ovde i iz drugih mesta, pa sada ima oko 600 zaposlenih, i ako uzmemo u obzir da je u Tavniku oko 400 radno aktivnih, stopa zaposlenosti je iznad sto odsto. Tu rade i ljudi i iz okolnih mesta, ali šta to vredi kad pare odlaze u grad, tamo gde ploče na trgovima svake godine menjaju, a mi ovde gazimo blato. Prošle godine smo iz gradske kase dobili samo oko 500.000 dinara. Međutim, samo tri firme mesečno plaćaju PDV oko deset miliona dinara, i kad bi jedan deo PDV-a ovde ostao, svaki sokak bi bio asfaltiran. Ovako, neće ni devojke u selo i blato, bez obzira na to što je puno dobrih i uspešnih firmi, tako da imamo oko 140 neoženjenih momaka u poodmaklim godinama – žali se Dragan Zucović, predsednik Saveta mesne zajednice u Tavniku.
Meštanin Dragoljub Jeftović Jele još dodaje:
– Vode ima za tri sela, oko 22 litra u sekundi, ali ne vredi kad je vodovod star pa cevi pucaju, putevi su nam neasfaltirani, naročito u zaseoku Džemat. Nema rasvete, oronula je školska zgrada u kojoj je oko 50 đaka. Sve je obećano da će se uraditi pred prošle izbore, lično je gradonačelnik Kraljeva dolazio... Eto, takvim praznim obećanjima nadamo se i pred naredne izbore.
Ovi nedostaci u infrastrukturi nanose nevolje i iziskuju veće troškove i prerađivačima. Vlasnik firme „San“ Goran Bugarić kaže da ovo preduzeće mesečno plaća 2,5 miliona PDV, milion dinara drugih poreza, a uz to svakodnevno se cisternama odvoze otpadne vode jer nema kanalizacije, dangubi se kad nestane pijaće vode...
– Zbog loših pariteta u cenama opada i ponuda kada je u pitanju naša sirovinska baza. Nama i, recimo, firmi NID potrebno je mesečno oko 2.500 svinja... Zar je isplativo da idemo do Šapca da bismo ih nabavili? Predložili smo da stvorimo udruženje klaničara i da zajedno sa gradskim organima i državom, pored ulaganja u infrastrukturu, podstaknemo i stočare kako bi ovde širili farme – ističe Bugarić.
Upitali smo Milomira Šljivića, predsednika gradske skupštine Kraljeva, zašto nema većeg transfera novca prema „industrijskom centru“ Tavniku, nego se, kako tvrdi predsednik MZ Zucović, novac usmerava prema politički jačim mestima.
– Put kroz selo ćemo završiti, radi se projekat za kanalizaciju... Ali, da vam kažem, pre nekoliko dana smo obavili raspodelu i oni ove godine nisu dobili ni dinar. Jednostavno, nisu ni tražili, nisu podneli zahtev za pomoć za bilo koju investiciju – naglašava Šljivić.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 27.07.2011
