Izvor: Politika, 02.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrike u korovu, zemlja Kinezima
U opštini Žitorađa trenutno ima oko 2000 nezaposlenih, tek nekolicina privatnih preduzetnika planira veće investicije, a izgradnja infrastrukturnih objekata uglavnom se finansira iz republičkog budžeta
Žitorađa – U centru Dobriča, područja sa obe strane reke Toplice, do njenog ušća u Južnu Moravu, nalazi se Žitorađa, ni selo, ni grad. Ovo malo mesto, međutim, jedino u Toplici ima poslanika u Narodnoj skupštini – Marka Milenkovića, člana Srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radikalne stranke, partije koja je u opoziciji i u Žitorađi i u svim okolnim opštinama. A bilo ih je svojevremeno u saveznoj i u republičkoj skupštini i po nekoliko.
Po porodicama Kostić, Veličković i Dačić, ova varošica se nadaleko pročula: Smiljko Kostić, dugogodišnji direktor Duvanske industrije i potonji gradonačelnik Niša, najviše vremena provodi u prelepoj kući koju je sagradio u rodnoj Žitorađi. S druge strane brda je dom porodice Veličković, koji je podigla njihova ćerka, estradna zvezda Svetlana, udata Ražnatović. I Ivica Dačić, zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova, ovde je proveo detinjstvo, u maloj porodičnoj kući na periferiji naselja. Žitorađa se pominje i uz ime Miodraga Rakića, šefa kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je rodom iz obližnjeg sela Crnatovo.
Politička zbivanja ovde su vazda bila uzbudljiva, a „klackalica” skupštinske većine često je pretezala sa jedne na drugu stranu. Sada je na vlasti koalicija DS, NS, G-17 i grupa građana, koja ima 22 od 31 odbornika lokalne skupštine, dok su u opoziciji DSS i SRS. Od uvođenja višestranačja, ovo je prvi saziv skupštine u kome nema ni jednog odbornika SPS-a.
Na čelu opštine je Miodrag Petrović (DS), doskorašnji hirurg u prokupačkoj bolnici. Nedavno su ga lokalni radikali žestoko kritikovali, tvrdeći da je lokalni budžet „probijen" za čak 48 odsto, jer se, kažu, u opštini zapošljavaju mnogi „savetnici" i „zamenici", a sve po partijskoj liniji.
– U opštini rade četiri savetnika i tri zamenika, kako je i predviđeno sporazumom koalicije. Oni primaju naknadu od po 15.000 dinara mesečno, pa nije istina da je zbog toga probijen budžet – kaže za naš list Petrović, dodajući da je, zarad štednje, sam sebi smanjio platu za trećinu.
– Druge su ovde muke. U Žitorađi je 2000 nezaposlenih, a novih radnih mesta nema niotkud. Na obodu varoši su sagrađene pa korovu prepuštene hale jedne od fabrika niške Elektronske industrije, površine 12.500 kvadrata. Dva-tri privatna preduzetnika tek pokušavaju da krenu sa ozbiljnijim poslovima – referiše predsednik Petrović, objašnjavajući da opštinski stratezi traže način kako da pramac razvoja usmere u vode poljoprivrede, a za to je neophodno stvoriti uslove za pristojan život, kako bi mladi ostali na selu. Ponešto od toga je sa papira pretočeno u život: u samoj Žitorađi počela je gradnja dečjeg vrtića, postavlja se vodovod za sela Podina, Lukomir, Jasenica, Đakus, Smrdić i Pejkovac, do njih se grade i putevi, popravljaju se tamošnje škole... Poslovi se uglavnom finansiraju novcem dobijenim iz republičkog budžeta.
– A da bi se sredstva dobila „odozgo”, treba najpre sačiniti dobre projekte, pa onda s njima „obijati pragove” nadležnih ministarstava. A u ovoj maloj sredini nema mnogo onih koji takve projekte mogu da urade. Da se nekome plati sa strane, nema para. To je začarani krug – kaže predsednik opštine Miodrag Petrović.
U Žitorađi smo se zatekli na pazarni dan. Na glavnoj ulici, ustvari delu magistralnog puta, koji od Doljevca preko Žitorađe povezuje Niš i Leskovac sa Prokupljem i Kosmetom, mnogo je ljudi i vozila. Ovdašnja pijaca nekada bila poznata po bogatoj ponudi paprike, paradajza, lubenica, sira i jaja...Sad je svega toga manje, a i pijaca je izmeštena preko Toplice. U centru je – buvljak! Prodaje se i kupuje sve i svašta, staro i novo. Za kvalitet se i ne pita – samo da je jevtino. Duž glavne ulice je niz kafana, prilično dobro popunjenih gostima. Bistri se lokalna i visoka politika i, uz čašicu, lamentira nad skupoćom i starim, boljim vremenima. Za to vreme, na obližnjem polju, gde su nekad Dobričani gajili pšenicu i kukuruz i uređivali čuvene „bajče" (bašte), Kinezi podižu plastenike i uzgajaju povrće čije su seme doneli iz svoje postojbine, na parcelama koje od ovdašnjih zemljoradnika uzimaju u arendu. „Ovde zemlja mnogo dobra", kažu Kinezi.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 03/10/2009]
