Izvor: Politika, 27.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropsko radno vreme goji
Od našeg specijalnog izveštača
Amsterdam – Popiti 150 mililitara vina dnevno, pojesti najmanje 400 grama voća, počastiti se sa 100 grama crne čokolade na dan, a četiri puta nedeljno valjalo bi da na jelovniku imamo 114 grama ribe. Uz ovakav jelovnik ne ide nijedna cigareta, a podrazumeva se obavezna umerena fizička aktivnost.
Ovo je jedna za naše prilike neobična preporuka koja stiže od svetskog eksperta za šećernu bolest, profesora Olafa Pedersona, koji je na Evropskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kongresu o dijabetesu u Amsterdamu održao uvodno predavanje na simpozijumu "Novo Nordiska" o promenama u lečenju dijabetesa i najboljim terapijama. Ovaj neobičan "recept" treba zapravo da doprinese smanjenju rizika od infarkta i sprečavanju promena na krvnim sudovima kod dijabetičara, ali i sasvim zdravih osoba.
Reč je o namirnicama koje su izraziti antioksidansi, dakle, i po zaključcima dr Pedersona, ovakva ishrana, uz redovnu fizičku aktivnost i dobru terapiju dijabetesa, može da smanji rizik od vaskularnih bolesti čak za 75 procenata. Lekarima nije bilo teško da definišu ono što je optimalno za lečenje, ishranu i način života jednog dijabetičara, da to sažmu u vodiče dobre prakse, ali je profesor Pederson upozorio da postoji veliki jaz između ovih optimalnih preporuka i kliničke prakse, odnosno onoga što se događa u stvarnom životu. Tako u Americi imaju najbolju dijabetološku zaštitu, najbolje lekove i najviše novca daju za naučna istraživanja u oblasti dijabetesa, ali kao da sve to ne vredi: broj obolelih od šećerne bolesti se povećava iznad svih najcrnjih prognoza. Profesor Pederson je svakog od 3000 lekara, koji su na simpozijumu popunili ogromnu "Jan Vermer" salu amsterdamskog kongresnog centra "Rai", podsetio da svaki lekar mora da motiviše svog pacijenta individualno. On je podsetio i da je lečenje dijabetesa tipa dva danas jednako globalnoj prevenciji bolesti srca i krvnih sudova, koje su u velikom delu sveta na prvom mestu uzrok smrti.
Poznati italijanski ekspert Roberto Rica, zbog boljeg lečenja, poručio je da svaki dijabetičar mora da zna šta su optimalne vrednosti od kojih mu zavisi život bez komplikacija. Te vrednosti su: šećer u krvi ispod ili jednako sedam, krvni pritisak ne viši od 130 sa 80, LDL holesterol niži od 4,5 milimola, a indeks telesne mase ispod 25, tj. da ne bude gojazan. Takođe, pušenje mora obavezno da ostavi, a redovna fizička aktivnost treba da mu bude geslo. Tako će se rizik od infarkta, moždanog udara, oštećenja bubrega i promena na krvnim sudovima i na retini oka, što su najčešće i najstrašnije komplikacije šećerne bolesti, svesti na minimum.
Na preporučene optimalne vrednosti, ali i na to da dijabetičar u ime zdravlja dnevno sme da "smaže" sto grama čokolade i popije 1,5 decilitar vina, naši lekari, a bilo ih je na simpozijumu u znatnom broju, ipak su se samo gorko nasmejali.
Doktorka Svetlana Zorić, dijabetolog sa Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, kaže kako naši pacijenti u najvećem broju sebi ne mogu da priušte kvalitetnu, zdravu ishranu, a pacijenti penzioneri se žale da jedva imaju za hleb i mleko.
– Najvažnije za dijabetičare jeste da uvek doručkuju kod kuće. Mi još imamo sreću da nemamo evropsko radno vreme, jer ljudi na Zapadu su gojazni i imaju dijabetes u visokom procentu pošto najčešće jedu jedan obilan obrok, posle radnog vremena, uglavnom u večernjim časovima – kaže doktorka Zorić.
Dr Dragan Stojšić, endokrinolog iz Zdravstvenog centra u Somboru, međutim, primećuje da je naš veliki problem što se ljudi pojavljuju kod lekara kad je šećerna bolest već napredovala. Dr Stojšić kaže da nije retko da čovek na lekara specijalistu pomisli tek kada mu ujutru izmereni šećer bude oko 10, a posle jela 15, a bude i onih koji sa ponosom izjave da kad pojedu burek izmere šećer i do 20!
– Uvek kažem ako je pacijent dobar – dobar mu je i šećer u krvi, a takav je pacijent onaj koji shvata koliko od njega samog zavisi kako će se odvijati njegova bolest, pa motiviše i samog lekara – dodaje doktorka Zorić.
Dr Mile Novković, dijabetolog iz Zdravstvenog centra u Vrbasu, naglašava koliko je važno shvatiti da je šećerna bolest oboljenje koje dugo protiče bez simptoma, čoveka ništa ne boli, a posledice su trajne i često nepopravljive. Dr Novković kaže da kod nas pacijenti stižu kada lekari mogu samo da sprečavaju dalje komplikacije. Naš narod nema para za dijete, kaže Novković, ali bar može da doručkuje kod kuće, jede manje obroke, pravilno raspoređene tokom dana.
Naši sagovornici potvrđuju da i u Srbiji imamo epidemiju dijabetesa. Dodali su da svako od njih na svojim dežurstvima vidi mršave ljude koji su doživeli infarkt, kao i da svako od njih već ima pacijente sa dijabetesom tipa dva, koji imaju jedva 20 godina, ali su gojazni i vrlo bolesni.
--------------------------------------------------------------------------
Visok holesterol već u osnovnoj školi
"Udruženi za zdravo srce", ovogodišnji je slogan pod kojim će 30. septembra biti obeležen Svetski dan srca, a cilj je da se ukaže na ključni uticaj roditelja na decu kad je reč o sticanju zdravih navika. Roditelji treba da budu deci najbolji uzor kako da se pravilno hrane, redovno vežbaju i, naravno, ne posežu za cigaretama, glavna je poruka koju Svetska federacija za srce, organizator ove manifestacije osam godina, šalje u svet ovoga puta. Tim povodom juče je održana konferencija za novinare, na kojoj su predstavnici Ministarstva zdravlja Srbije i ostale zdravstvene ustanove govorili kako ćemo mi obeležiti Svetski dani srca.
Dr Nevena Karanović, generalni sekretar Ministarstva zdravlja, podsetila je da su bolesti srca i krvnih sudova uzrok više od polovine svih smrti u Srbiji (57 odsto). Međutim, prevencija infarkta i šloga ima velikog uspeha ukoliko se smanje glavni faktori rizika – povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola i šećera u krvi, ako se poveća unos voća i povrća, smanji gojaznost, a svi pokrenu više na fizičke aktivnosti.
Po obolevanju i smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova smo u samom vrhu Evrope, podsetila je doktorka Karanović i zato je važno podstaći roditelje da kod dece utiču na stvaranje zdravog stila života. Da vremena za odlaganje nemamo, govore i podaci iz jedne studije koja je u 16 gradova Srbije obavljena od 1998. do 2002. godine, a obuhvaćena su deca od trećeg do osmog razreda. Lekari su došli do podataka da se među našim osnovcima već 15 odsto dece bori sa gojaznošću, dok kod 10 procenata dece su utvrđene povećane vrednosti holesterola, odnosno masnoća u krvi. Nemali broj dece već sa 15 godina ima povišeni krvni pritisak, koji se kreće od 130 do 140 sa 80 do 85 milimetara živinog stuba. Uzroke treba tražiti u nepravilnoj ishrani, nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti, činjenici da naša deca sve manje borave u prirodi.
Dr Snežana Stevanović, iz Gradskog sekretarijata za zdravlje, podsetila je sve građane da su im u domovima zdravlja na raspolaganju centri za prevenciju u kojima, bez uputa, radno aktivno stanovništvo može za vrlo kratko vreme obaviti osnovne kontrolne preglede i proveriti svoje zdravlje. U ovom času centri za prevenciju rade u svim domovima zdravlja u Beogradu, osim u Domu zdravlja "Vračar" i "Stari grad" mada i tamo građani preko izabranog lekara mogu bez problema da obave kontrolu svog zdravlja.
Primarijus dr Đurđa Kisin, iz Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", pozvala je sve građane da se u nedelju. 30. septembra na platou ispred Hrama Svetog Save okupe na manifestaciji obeležavanja Svetskog dana zdravlja. Osim što će besplatno moći da provere holesterol ili šećer u krvi, izmere krvni pritisak i porazgovaraju sa lekarima, posetioci će dobiti voće, preporuke o ishrani, biće im meren BMI, indeks telesne mase prema kojem se određuje stepen gojaznosti ili normalne uhranjenosti.
[objavljeno: ]
