Izvor: Blic, 16.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski novac u pokrajini
Evropski novac u pokrajini
Austrijska pokrajina Štajerska uvela je Vojvodinu u projekat Evropske unije 'Region budućnosti', u kome se nalaze i određene oblasti iz Austrije, Italije, Mađarske i Slovenije. Ono što je za Srbiju veoma bitno jeste to da će 'Region budućnosti' zajednički aplicirati pred različitim fondovima EU, što je za nas značajno s obzirom na to da smo na samom početku evropskih integracija - kaže u razgovoru za 'Blic' Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veća Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Austrija je među vodećim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, a Vojvodina ima dobru saradnju upravo sa austrijskom pokrajinom Štajerskom.
- Sa ovom austrijskom pokrajinom otvorićemo u septembru zajednički biznis-centar u Novom Sadu. Određene firme iz Austrije, a biće ih više od deset, imaće jedinstvenu bazu koja će im obezbediti potpunu pravnu i administrativnu pomoć. Velikim kompanijama nije problem da dođu u Srbiju, ali teškoće imaju mala i srednja preduzeća. Pomenuti biznis-centar olakšaće poslovanje stranim firmama kod nas, i to ne samo austrijskim, već i nemačkim i švajcarskim. Zahvaljujući Štajerskoj kući u Briselu, imaćemo mogućnost da tamo promovišemo i privrednu ponudu Vojvodine. Najavljeno je formiranje vojvođansko-mađarskog privrednog saveta. Koje bi bile aktivnosti saveta?
- Ovaj savet omogućio bi privlačenje i pružanje logistike mađarskom kapitalu. Mađarska obezbeđuje povoljne kredite za razvoj privrede u pokrajini, kroz takozvani zavičajni program. Na području Vojvodine, gde živi značajan procenat mađarske populacije, odobravaju se krediti za podsticaj privredi preko 'Eksim banke'. Mađarska je najveći interes pokazala za prehrambenu industriju, bankarstvo i naftnu privredu.
Kada kažete Vojvodina, mislite li i na Srbiju?
- Vojvodina je neodvojiva od Srbije i da je prepoznata u Evropi kao 'Evropa u malom', da ima šest službenih jezika i da čitav niz različitih nacija živi na tom području. Neke od njih imaju matične države koje su već članice EU. Vojvodina mnogo lakše postaje partner evropskim regijama i dobija poverenje u Evropi, i to je prednost Srbije koju treba da iskoristi. Kada će biti procenjena šteta od poplava u srednjem Banatu?
- Pokrajinska vlada predložila je akcioni plan Republičkoj vladi koji definiše kako procenu šteta na ugroženim objektima i poljoprivrednim dobrima, stavljanje u funkciju elektroenergetskog sistema, asanaciju terena, kao i izradu projekta učvršćivanja bedema koji će ubuduće braniti to područje od poplava. Potrebno je i da se ugroženo stanovništvo oslobodi plaćanja poreza i poreskih dažbina. Plan obuhvata i potrebe da se obeštete ljudi koji su imali neposrednu štetu na tom području, kao i da se sačuva njihova zdravstvena stabilnost.
Sve dok voda stoji, međutim, ne možemo da procenimo štetu koja je nastala na poplavljenom području. Odakle ćete obezbediti novac za ugroženo stanovništvo i kad očekujete da će se oni građani koji su ostali bez krova nad glavom useliti u nove kuće?
- Od donatora nam već pristižu kontingenti građevinskog materijala, a i privrednici su pokazali solidarnost. Novac će se obezbedit iz budžeta i iz priliva donacija kako opština, tako i preduzeća. Postoji veliki interes i međunarodnih organizacija da pomognu. Pokazalo se da postoji međunarodna solidarnost. Tokom ove nedelje biće dopremljena fabrika vode koja će moći da proizvodi 80.000 litara vode dnevno, a obećali su, takođe, i deset specijalizovanih vozila za asanaciju terena, za isušivanje, dezinfekciju, dezinsekciju...
Izgradnja će biti aktuelna kada se voda povuče, a moguće je da će prve kuće biti sagrađene krajem proleća. Poplava je mogla da bude izbegnuta da je rumunska strana pravovremeno reagovala. Da li posle nesreće izvučene neke pouke?
- Rumunska strana ne samo da nije javila kakva je situacija, nego je po svoj prilici otvorila bedem da bi se rasteretila vode, a da nas nije adekvatno informisala. Insistiraćemo na daljoj saradnji sa Rumunijom, ali će morati da se razvija takav sistem civilne zaštite koji će podrazumevati stalno i uzajamno obaveštavanje. Doduše, postojala je takva obaveza i sada, ali, nažalost, ona nije ispoštovana kada je trebalo. Među prvima ste obišli ugroženo područje, posle vas bilo je još poseta počev od premijera i predsednika Srbije, vicepremijera, prestolonaslednika... Neke posete protumačene su kao marketinški potezi?
- Bilo je, nažalost, političkih stranaka koje su pokušavale da se promovišu na toj nesreći, to i jeste loš manir. Pokušaj da instrumentalizujete nečiju nesreću uvek se vrati kao bumerang.
Mislim da svako ko je dolazio kao politički funkcioner, a ne u ime države, tamo nije imao šta da traži. Danijela Nišavić
