Izvor: Blic, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa plovi, a mi u plićaku
Evropa plovi, a mi u plićaku
Kroz Srbiju prolazi 1.600 kilometara plovnog puta koji obuhvata Dunav, Savu, Tisu, Begej, Tamiš, kanal Dunav-Tisa-Dunav.
- Svoj fantastični geografski položaj Srbija do danas nije uspela da u punoj meri iskoristi, ali nisu ni ostale evropske zemlje kad je rečni transport robe u pitanju - smatra Ivana Tomić, pomoćnik ministra za kapitalne investicije.
Po njenim rečima, transport robe rekom, posebno rasutih tereta, skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << četiri puta je ekonomičniji od drumskog, a dvostruko od železničkog saobraćaja.
- U Holandiji, na primer, čak 40 odsto robe prevozi se vodom, a kod nas od pet do deset odsto - navodi Ivana Tomić.
I pored toga što količina robe koja se prevozi rekama iz godine u godinu raste, plovidba našim najpoznatijim rekama Dunavom i Savom nije uvek laka. Samo Dunav ima mnogo uskih grla, pre svega kod Apatina, gde je plovni put uzan, širine između 75 i 175 metara, a potrebno je najmanje 180 metara. Tu su i stare predvodnice kod Đerdapa 1 i 2, komore za prolaz brodova kroz branu, čije održavanje traži velika ulaganja. Plovidbu Dunavom otežavaju i mine zaostale posle NATO bombardovanja. Takođe, uska grla zbog uzanog plovnog puta nalaze se i na ušću Drave, kod Bezdana, Čivutskog rukavca, Futoga, Arankine ade. Što se tiče Save, sa navigacionog aspekta identifikovana su tri sektora koji trenutno predstavljaju značajan problem. To su uska grla kod ušća Drine, Šabačkih plićaka i Mrđanovca.
Za razliku od Dunava koji je gotovo potpuno obeležen za plovidbu, plovni put Save nije obeležen za potrebe noćne plovidbe. Kako bi ti i slični problemi bili rešeni, Ministarstvo za kapitalne investicije je na izradi master plana i studije izvodljivosti za rekonstrukciju mreže unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji sarađivalo sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju.
- Master plan obuhvata razvoj plovnih puteva Srbije do 2025, kakav još ne postoji ni u jednoj zemlji u okruženju. Ovim planom predviđeno je da za 20 godina dođe do povećanja obima rečnog saobraćaja za četiri puta - kaže Ivana Tomić.
I pored velikih problema sa kojim se rečni saobraćaj u našoj zemlji suočava, nacionalnim investicionim planom investiranje u rekonstrukciju ovog vida saobraćaja nije predviđeno, ali očekujemo ulaganja iz evropskih fondova u iznosu od oko 100 miliona evra.
- Moglo bi se reći da je u NIP indirektno uključeno Ministarstvo turizma kojem je dodeljeno oko devet miliona evra za obnavljanje pristaništa i marina na Dunavu. Iako to nisu kapitalni već turistički objekti, teško je povući jasnu liniju između nautičkog turizma i oblasti bezbednosti rečnog transporta za koju smo mi zaduženi - navodi Ivana Tomić.
M. Cvejić
