Izvor: Politika, 09.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Etnorazglednica Srbije
Minulog vikenda, u saradnji sa turističkom agencijom „Ekskluziv turs” realizovano je drugo, od ukupno pet putovanja, velike „Politikine” akcije „Upoznajmo Srbiju” pod radnim nazivom „Etnorazglednica Srbije”. Želja organizatora je bila da se nagrađenim čitaocima, za samo dva dana, pokaže da je etnoturizam (etnosela, kuće, stari zanati, etnozvuk, tradicionalna hrana) velika vrednost naše zemlje. Da se u tome uspelo, složili su se svi naši čitaoci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su se zaputili Srbiji u pohode zahvaljujući omiljenom listu, „Politici”.
Na putovanje su krenuli dobitnici iz Beograda, Niša, Smederevske Palanke, Kule, Kosovske Mitrovice, Podgorice i drugih mesta"
Vesele razgovore u autobusu povremeno je prekidao vođa puta, Ivan Krivec, tek toliko da svi budu upućeni gde su trenutno i kuda se dalje ide.
U manastiru Vraćevšnica koji odoleva vremenu, od Kosovskog boja do današnjih dana, grupa nagrađenih čitalaca „Politike” je sa velikim interesovanjem slušala priču dežurne sestre o manastiru, ali i o osnovama pravoslavne vere. Oplemenjeni novim saznanjima, naši putnici su krenuli dalje do gružanskog sela Borač, podno Boračkog krša, prirodne retkosti od grupisanih šiljatih stena u srcu Šumadije: tu ih je sačekao uzoran srpski domaćin u narodnoj nošnji, nudeći pogaču, so i rakiju u znak dobrodošlice. To je svima izmamilo osmehe, a tradicionalnoj srpskoj trpezi bilo je teško odoleti.
Neplanirana pešačka tura do vrha krša (blizu 550 metara nadmorske visine), zainteresovala je više od polovine grupe, koji su se upustili u ovu avanturu da bi sa vidikovca uživali u pogledu na gružansku dolinu. Grupa je imala neverovatan generacijski prosek: od četrnaestogodišnjeg dečaka, do vremešne gospode sa bogatim planinarskim iskustvom i odličnom fizičkom kondicijom.
Ostatku grupe u ravnici, na raspolaganju je bio autobus za prebacivanje do još jedne lokacije u boračkoj dolini, mada se kasnije ispostavilo da su neki, po svojoj želji, u te svrhe iskoristili domaćinov traktor"
Pogled u sat i telefonski poziv sledećeg nestrpljivog domaćina samo je opomenuo da se upoznavanje Srbije mora nastaviti, te se tako preko Čačka i Požege, stiglo do Ježevice, u podnožju Maljenskih planina. Pred prvi mrak, ušuškano u zelenilo, putnicima se ukazalo velelepno zdanje hotela „Jele”, izabranog za večeru, muziku i noćenje. Sutradan, probuđeni cvrkutom ptica i pesmom petlova, odmorni i nasmejani, prosto nisu znali gde će pre: do bogate trpeze po vruću gibanicu, domaće kifle, pršutu, kobasicu, kajmak, sir, kiselo mleko ili u šetnju po suncem okupanom kompleksu domaćinstva sa višegodišnjom ugostiteljskom tradicijom. Radoznali putnici su zavirivali u svaki kutak dvorišta, u vajat, obišli bazen i sportske terene, otišli čak i do boksa čuvara ovog doma, crnog mastifa po imenu Čeda. Rastanak uvek teško pada tako da je dugo trajalo opraštanje od gazdarice Mice, jer su svi ponaosob hteli da izraze zahvalnost za sve ono što im je ovde priuštila"
Bez Sirogojna i muzeja Staro selo, jedinog ovakve vrste pod otvorenim nebom, koji svedoči o kulturi stanovanja zlatiborskog kraja iz 19. veka, ovo putovanje ne bi bilo zaokruženo. Svi domovi su stari najmanje 150, neki možda i 200 godina, a obilazak počinje od glavne kuće u kojoj su se odvijale sve bitne aktivnosti porodice, a nastavlja se razgledanjem vajata, mlekara, ambara i drugih brojnih pomoćnih zgrada. Osveženje su putnici potražili u hladovini krčme, a pred polazak su kupovali suvenire, čajeve, slatka od raznog voća... iz široke ponude proizvoda domaće radinosti.
Poslednja destinacija bila je selo Zlakusi, etnopark „Terzića avlija”, Saše Drndarevića, jednog od začetnika seoskog turizma u Srbiji. Dušan i Lena, obučeni u narodnu nošnju, sačekali su nas sa pogačom i solju, a najmlađi članovi etnoudruženja „Zavičaj”, specijalno za dobitnike „Politikinog” nagradnog kviza, bez obzira na veliku vrućinu, priredili su minikoncert izvornih pesama i igara" Usledio je ručak u znaku tradicionalne kuhinje zlatiborskog kraja. Za kraj je ostavljena poseta jednom od sedamnaest grnčarskih porodica gde su naši čitaoci, uz hiljadu i jedno pitanje, bili u prilici da vide kako nastaju posude od gline, ali i da nešto od tih predmeta pazare kao uspomenu na putovanje po Srbiji.
Senka Lučić
[objavljeno: 09/06/2009]
.jpg)
