Izvor: Danas, 13.Jun.2016, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Esma Redžepova: Mi smo nacija koja ne trpi granice
Beograd - Za mene je ceo svet roze. Iako imam mnogo godina, duboko u srcu sam i dalje dete, rekla je između ostalog pevačica i velika humanitarka Esma Redžepova na jučerašnjoj tribini "Romi (naše) večne izbeglice", koja je održana u Mikser hausu.
Esma je bila glavna zvezda ovog razgovora, budući da su njena životna priča i način na koji je govori nešto što je kod publike izazvalo red suza, red smeha i učestale aplauze. Onaj teži deo ticao se Esminog detinjstva u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Skoplju, a ilustrovan je fragmentom iz predstave "Rupe ili kada nismo bili svrstani". U njemu Esma kaže kako je njen otac bio čistač cipela, koji je izgubio nogu u bombardovanju 1941.
- Priča dalje kaže da je bio cenjeni nosač koji je mogao na leđima da ponese čak i celu čeličnu kasu - kazala je Esma i nastavila svoju ispovest iz detinjstva.
- Od sedme zarađujem. Raznosila sam mleko. U devetoj sam prala stepenice a da nikoga nije bilo briga što jedno dete radi. Ni mojim roditeljima, ni stanarima, ni meni. U desetoj sam radila po kućama. U jedanaestoj su me optužili pred sudom da sam ukrala beli doktorski mantil u porodici u kojoj sam radila. U školi niko nije hteo da sedi sa mnom i da bude moj par. Nikad to nisam razumela i neću. U trinaestoj sam odbila da se udam i rekla sam roditeljima da ću se obesiti na glavnom trgu ako me daju za nekog - ispričala je Esma, zaplakavši se kod onog dela kad su je nepravedno optužili za krađu a potom, optimistički u duhu svog karaktera, prisetila se kako je iz tih bolnih situacija izlazila.
Kada se kod kuće požalila da joj se u školi rugaju da je crna Ciganka, tetka joj je objasnila da oni, Cigani, dolaze iz jedne zemlje gde ima mnogo sunca i da su tamo pocrneli, te da više nema razloga da se oko toga sekira. Otada, kako je kazala, više se nije time opterećivala, ali je mnogo rada uložila u ono što je danas . U tome joj je, kako je istakla, mnogo pomogao Stevo Teodosijević, njen suprug i životni mentor. Zajedno su izveli na put 47 dece i održali niz koncerata od Esminog nastupa na Radio Skoplju s jedanaest i po godina, do Karnegi hola i Opere u Oslu. Na nominacije za Nobelovu nagradu podsetila ju je dramaturškinja Ivana Momčilović.
- Nominovali su me dvaput. Čak su i Ivo Andrić i Majka Tereza nominovani za Nobelovu nagradu sedam puta - našalila se Esma aludirajući da ima još vremena za nju. Ona je istakla da je veoma važno raditi na sebi, te da je je ona, recimo, kako bi ušla u svet muzičkih profesionalaca jednu numeru uvežbavala dve godine, pet dana i četiri sata. Osvrnuvši se na i danas ugrožena prava Roma i predrasude koje ih prate, Esma je kazala da nikada neće razumeti i da se često seti reči svog oca "Cigani vole da se druže".
- Mi smo nacija koja ne trpi granice i koja živi u celom svetu. Mi nikada nismo ratovali i nikoga nismo okupirali. Kad bih bila neki faktor, ja bih zaustavila sve ratove na svetu - zaključ ila je Esma Redžepova.
Susreti s Pavarotijem
Među brojnim uzbudljivim momentima iz svog života Esma Redžepova je juče spomenula kako ju je Indira Gandi proglasila kraljicom romske muzike, kao i svoje susrete s Pavarotijem. "Posle koncerta koji sam imala u Karnegi holu, na prijem u svoju kuću me je pozvala Zinka Kunc Milanov, naša poznata operska diva kod koje se tada školovao nepoznati Pavaroti. I posle toga sam se sretala sa njim u Monte Karlu i tako dalje. Volim operu, u njoj ima nečeg uzvišenog", kazala je Esma.
Kad ne izgledaš kao arijevka
Nataša Knežević Tasić, operska pevačica, kazala je da se i danas susrećemo sa istim predrasudama o tome da su Romi nedovoljno pametni, da su lenji, da jednostavno nisu dovoljno dobri. I sama je, kako je ispričala, imala iskustva sa tim kada je u jednom pozorištu spremala ulogu do generalne probe i da su joj u poslednjem času rekli da ne odgovara liku zato što ne izgleda kao arijevka. "U tom trenutku Beograd je bio oblepljen plakatima za ovu predstavu i nije mi jasno kako pre svih tih proba nisu primetili da sam tamnije puti", kazala je Knežević Tasić. Ona je još istakla da su glavne prepreke na koje Romi i dalje nailaze školovanje i zapošljavanje.
.jpg)
