Izvor: RTS, 13.Jun.2020, 15:25
Epidemija je rasterala turiste, ali preostali gosti bi mogli da budu prijatno iznenađeni
Tokom pandemije u ugostiteljstvu je 90 odsto objekata bilo zatvoreno. Zbog zatvorenih granica, nije bilo ni turista. Šteta je velika, a mnogi domaće goste vide kao glavni adut za oporavak turizma. Ukoliko se zaista poveća potražnja za domaćim destinacijama, hoće li ugostitelji podići nivo usluge na viši nivo?
Dešava se da u junu iznenadna kiša rastera turiste sa ulica Beograda, ali ove godine uspela >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da otera samo sunce. Pandemija se pobrinula da prestonica usred sezone ne vrvi od turista, a naročito se naoblačilo turističkim vodičima, koji trenutno nemaju posla.
Turistički vodič Tatjana Krković kaže da je situacija takva da je veliki broj tura otkazan.
"Nažalost, neke kompanije su otkazale ture do kraja godine i najavili se tek za početak sledeće sezone. Neki su to uradili do septembra, tako da je nama praktično već pola sezone otišlo", napominje Krković.
Prošle godine, samo u Beogradu boravilo je više od milion gostiju iz inostranstva.
Ove godine Srbija je do sada izgubila 230 miliona evra samo od turista koji bi trebalo da odsednu u hotelima, kojih je 380 u zemlji.
Znači li to da ugostitelji spas treba da traže u domaćim turistima?
I mogu li domaći gosti očekivati veći kvalitet usluge, bar kada je u pitanju ono na šta se najviše žale stranci – higijena?
Direktor HORES-a, udruženja hotelijera i restoratera, Georgi Genov siguran je u to da će se povećati nivo usluge, upravo zato što su svi nesigurni.
"S jedne strane, gosti su nesigurni, a i nezaposleni prema gostima. Mora da se stekne poverenje, a ono što je važno i za domaće i strane goste, to je da oni traže da bude čisto i sigurno u hotelu u kojem se nalaze, da će biti sigurni i ugošćeni na pravi način", ističe Genov.
Pripremaju se smernice za ugostiteljeNesumnjivo da će ove godine higijena i zaštita biti prioritet mnogih gostiju.
Zato HORES priprema smernice kojih se ugostitelji moraju pridržavati.
Jasno je da poštovanje tih mera košta, a kako su izračunali u HORES-u, to je 32 evra po stolici mesečno ili 75 evra po smeštajnoj jedinici.
Hoće li sa podizanjem kvaliteta rasti i cene smeštajaGenov navodi da je za leto minimalan broj rezervacija u urbanim sredinama, prvenstveno u hotelima Beograda, Niša i Novog Sada.
"U planinskim centrima biće veća potražnja s obzirom na godišnje odmore, tako da očekujem povećanje cena u planinskim centrima i banjama, dok kod gradskih hotela ne vidim način", napominje Genov.
Zbog toga nema puno prostora, ali ni vajde spuštati cene u gradovima, smatra Mihailo Cakić, vlasnik manjeg hotela u centru Beograda, koji trenutno posluje sa deset odsto kapaciteta, tačnije popunjene su mu tri sobe.
"Dvadeset, trideset procenata je sigurno, jer koliko god spuštali cene nećete imati veći broj gostiju u Beogradu. Klijentelu koju ste imali, i dalje će dolaziti. Znači, postoji neka određena grupa ljudi koju možete privući nižom cenom, ali ne mislim da više od toga treba spuštati", kaže Cakić, vlasnik hotela "Tesla".
Mogu li domaći turisti vodičima rasterati sive oblakeAko će odmor van grada potražiti većina gostiju, a ugostitelji unutar zemlje dobiti šansu, mogu li je iskoristiti i turistički vodiči?
To naročito interesuje one koji su angažovani na ugovor o delu i privermeno povremenim poslovima. Mogu li im domaći turisti rasterati sive oblake?
"Oni će prvo za putovanje izdvojiti za prevoz, pa će rezervisati smeštaj, pa tek onda dolaze te neke druge stvari", napominje Tatjana Krković.
"Uspešna akcija podele vaučera"Interesovanje za vaučere od 5.000 dinara, koje država nudi u cilju podsticanja domaćeg turizma, govori u prilog tome.
Miroslav Knežević, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, navodi da su opredelili dve milijarde dinara za dodatnih 400 hiljada vaučera, čija je podela počela pre dve nedelje.
"Mogu da kažem po dosadašnjem interesovanju građana, već smo preko 50 hiljada vaučera podelili. Možemo reći zaista da je ta akcija uspešna", ističe Knežević.
Promocija manjih destinacija Osim toga, resorno ministarstvo radi na promovisanju manjih turističkih destinacija kao što su npr. Banja Vrujci, Rajačke pimnice, Krupanj.
Počela je i promocija u Kini, jer kako kažu, uprokos koroni, ne žele da izgube poziciju koju su stekli protekle godine.
Srbiju je prošle godine posetilo rekordnih 3,7 miliona turista, od čega su polovinu činili stranci, ali taj trend se neće nastaviti i ove godine.
Procene su da će turizam u Srbiji pretrpeti štetu od gotovo milijardu evra.
Međutim, ono po čemu bi zemlja mogla da dostigne rekord jeste broj domaćih gostiju, naročito u planinskim centrima i banjama. A tu šansu ugostitelji ne bi smeli da propuste.
.jpg)
